Bali, ostrvo na kome spavaju bogovi

Ovde spavaju bogovi – u zelenilu, vodopadima, piriničanim poljima, predivnim peščanim plažama, prepunim ulicama. Tako veruje oko 4,2 miliona Balinežana koji žive na ostrvu površine oko 6000 kvadratnih kilometara.

Iako pripada Indoneziji, zemlji sa najvećim procentom muslimana na svetu, na Baliju ih je samo 13 odsto. Više od 80 procenata su hinudisti, ostalo su hrišćani i budisti.

Crno i belo, dobro i loše ovde su jedno. Tako se i mole dobrim bogovima da ih štite, i zlim silama da ih ne diraju. Vrhovna božanstva su Šiva, Višnu i Brama i svaki od nekoliko desetina hiljada hramova, koliko ih ima na Baliju, posvećen je njima.

Lokalno satnovništvo, pre nego što uđe u glavni hram da se moli i pročisti, prvo se moli u predvodrju. Tu se traže dozvola i blagoslov za ulazak u veliki hram i dalje aktivnosti.

Mole se da budu spaseni od gordosti, pohlepe, zavisti...

A kupanje ispod svake česme u hramu Tirta Empul predstavlja pročišćenje od jednog od ovih grehova.

Balinežani su izuzetno religiozni, svaka kuća ima svoje malo svetilište. Neretko se deašava da turisti uđu u privatan posed misleći da je u pitanju neki hram ... i neretko izađu brzinom svetlosti.....

Ispred svake kuće ili prodavnice, svakog jutra prinose se darovi bogovima. Korpice pune slatkiša, keksića, pirinča i mirišljavih štapića nalaze se bukvlano svuda, čak i na plaži.

 Pri ulasku u svako mesto na Baliju ili veći hram, prvo se prolazi kroz autentičnu kapiju, na taj način, simbolično, sve loše ostaje iza i ulazi se u dobru energiju.

A upravo ta dobra energija je nešto što se oseća u bilo koje doba dana i na bilo kom mestu. Balinežani su veoma ljubazni i savršeno smireni čak i u ovom haosu od saobraćaja. Sirene se ne čuju, a nezgoda i nesreća na putevima skoro da nema.

Nevolje prave samo makaki majmuni, iako se smatraju svetim životinjama. Bezobrazni su, prgavi i često agresivni. Malo tuku, malo grickaju i mnogo kradu od turista. Nisu im omiljene banane već jabuke, i to one na telefonima.

Tehnologija je stigla i do najzabačenijih mesta kao što je selo Tenganan.

Jedno je od najstarijih sela na Baliju, ali se nažalost ne zna tačno kada je nastalo. Na nesreću selo je potpuno spaljeno 1841. godine i od tada ljudi veruju da je prokleto.

Ipak ovde ljudi i dalje ima. Dok odrasli žive od rukotvorina, meda, čajeva, mladi vole male ekrane, ali i školu.

Procenat pismenosti na Baliju, kao i u ostatku Indoenezije, ogorman je, oko 93 odsto.

Najmlađe zanima i tradicionalni ples. Narativan je, njime se predstavljaju segmenti iz epova Ramajane i Mahabharate i tema je uvek borba između dobra i zla.

Tako je i u čuvenom plesu kečak, kome posebnu draž daje izvođenje uz zalazak sunca. A zalasci su na Baliju nestvarni. Oko sunca, kao oko vrhovnog božanstva u smiraj dana okupe se svi i tada nastaje tišina kao da se i na taj način odaje počast velikoj sili koja čuvo ovo, kako ga mnogi nazivaju „ostrvo bogova“.