Melk – inspiracija Umberta Eka na lepom plavom Dunavu

Ako odete uzvodno Dunavom od Beča ka Lincu, na samo sat vremena vožnje nalazi se Melk, pravi mali biser barokne arhitekture, smešten u neposrednoj blizini Vahau nacionalnog parka, poznatog po svojim terasastim vinogradima i srednjevekovnim zamkovima.

Panoramom gradića od svega pet-šest hiljada stanovnika dominira impresivna benediktinska opatija na brdu, sa prelepim pogledom na najevropskiju reku, koja spaja prestonice i odiše duhom valcera i carskog šarma. 

U ovom mestašcu kao da vreme stoji, na centralnom trgu su tradicionalne austrijske gostionice u kojima se pije pivo i vino, jede slanina, knedle od mesa i teletina dinstana u rizlingu. Nema Mekdonaldsa i Starbaksa, čak i za kupovinu u samoposluzi morate da prošetate do periferije, gde je sva savremena konzumentska industrija spakovana u standardnom šoping molu. 

Za obilazak centra ne treba vam ni pola sata. Impresioniraće vas male kafeterije i poslastičarnice pune mirisnih kolača sa kajsijama ili cimetom, prodavnice suvenira, lokalnih specijaliteta, vina, ali i džina, po kojem je ovaj kraj itekako poznat. 

Na svakom koraku srešćete bicikliste, često bračne parove u poznim godinama, strance koji na najlepši mogući način istražuju okolinu uživajući u prirodi. Melk je smešten na poznatoj dunavskoj biciklističkoj ruti, koja prolazi kroz Vahau dolinu.

Ali, ono po čemu je poznat u svetu jeste impresivni barokni kompleks Benediktinske opatije pod zaštitom Uneska, sa čarobnim vrtovima na tri nivoa, koji ga okružuju. To je najstarija manastirska škola u Austriji i najdominantnije barokno zdanje u zemlji. 

"Ora et labora et lege" (Moli se, radi i čitaj) osnovna je deviza ovog religioznog reda, zasnovana na pravilima Svetog Benedikta iz 6. veka i ceo kompleks odiše takvim naravoučenijem.

Mesto na bregu iznad Melka, gde je nekada bio zamak prve austrijske vladajuće dinastije Babenberger, Leopold Drugi je 1089. godine dao benediktincima iz obližnjeg Lambaha.

Monasi, njih dvadesettrojica, i danas žive ovde po pravilima Svetog Benedikta, iako opatiju godišnje poseti više od pola miliona ljudi.

Ovaj kolosalni spomenik obasjan suncem natkriljuje gradić i celu dolinu i predstavlja pravu oazu mira i lepote. Do njega se stiže kaldrmisanim stepeništem iz centra mesta koje vijuga ka vrhu. 

Benediktinci su podigli manastir još u 11. veku. Sadašnji izgled datira sa samog početka 18. veka. Raskošna barokna fasada i još impresivniji enterijeri delo su najeminentnijih majstora arhitekture i umetnosti tog vremena, iz Italije i Nemačke. 

 Monah Berthold Ditmajr i njegove arhitekte Jakob Prantauer i Jozef Mungenast počele su da grade velelepni kompleks 1701. godine na ostacima srednjevekovnog manastira, koji je više puta goreo, ali i stradao od Turaka.

Centralno mesto čini globalno poznata monumentalna biblioteka, oslikana freskama Paula Trogera, čiji glavni hol raspolaže sa impresivnih 16.000 raritetnih knjiga i ukupno 100.000 primeraka, među kojima čak 750 inkunabula, raspoređenih po policama 12 prostorija u sklopu biblioteke, koje nisu otvorene za javnost. Unutar kompleksa strogo je zabranjeno fotografisanje aparatima ili telefonima, ali mi smo za to dobili specijalnu dozvolu.

U srednjem veku, biblioteka je bila jedna od najvećih u hrišćanskom svetu, i poznati edukativni centar.

Domaćini će vam rado ispričati priču da je slavni italijanski pisac Umberto Eko upravo na ovom mestu dobio inspiraciju za zaplet svog romana Ime ruže. Kao omaž opatiji, jedan od dvojice glavnih likova u jednom od najvećih bestselera svih vremena, prodatom u više od 50 miliona primeraka, upravo je mladi benediktinski monah Adso iz Melka.

Ipak, biblioteka je tek drugo najvažnije mesto unutar opatije. Mistično spiralno stepenište vodi pravo u božanstvenu crkvu, za čiju gradnju i unutrašnju dekoraciju su bili zaduženi neki od najvećih baroknih majstora tog vremena, Antonio Beduci, Đuzepe Gali Bibijena, Johan Mihael Rotmajer, a za skulpture su zaslužni Lorenco Matijeli i Peter Viderin.

U crkvi se nalazi i grob Svetog Kolomana.

Finalni rezultat svih ovih umetnika bukvalno ostavlja bez daha, a mi smo imali tu privilegiju da u ovakvom zdanju besprekorne akustike slušamo koncert barokne muzike Telemana, Hajdna i Baha, u sklopu festivala Barokni dani Melka, na kojem su nastupali Hor bečkih dečaka, orkestar Koncentus muzikus, te slavni tenor Mihael Šade, koji je na koncertu pevao duet sa talentovanim dečakom iz Srbije Teodorom Gregorom Ilićem. 

Prelepa opatija odolevala je zubu vremena gotovo tri veka, ali je bila dosta oštećena u novom požaru 1974. Austrijska vlada je potom sprovela dugotrajan plan renoviranja i rekonstrukcije celog kompleksa, koje je trajalo pune četiri decenije, da bi 2018. opatija zasijala punim sjajem.

Osim posete opatiji, ne propustite da tokom boravka u Melku prošetate duž obale Dunava. Izbićete na reku mostićem preko kanala i šetnjom kroz gustu zelenu šumu kojom odjekuje cvrkut ptica. Ako već ne možete da otplovite nekim od usidrenih turističkih brodova, pustite niz Dunav jednu poruku u boci da preko Beča, Bratislave, Budimpešte, Novog Sada, stigne i do Beograda. Pozdrav iz Melka.