U zagrljaju bogomoljke mužjak je hrana: Anatomija i navike predatora

Bogomoljke se ističu svojom specifičnom građom, a pre svega trouglastom glavom i velikim, složenim očima koje im pružaju izuzetno široko vidno polje. Vratni zglob im je toliko fleksibilan da neke vrste mogu rotirati glavu za skoro 180 stepeni, što im omogućava da prate okolinu bez pomeranja ostatka tela.

Njihov vid je prilagođen preciznoj proceni udaljenosti, jer koriste stereoskopsku sliku kako bi uočile i fiksirale metu.

Anatomija prilagođena lovu

Njihov najpoznatiji adut su snažne prednje noge opremljene oštrim bodljama, koje služe za brzo hvatanje i čvrsto držanje žrtve. Ove noge se sklapaju u prepoznatljiv položaj koji podseća na molitvu, po čemu su ovi insekti i dobili ime. Udari ovih prednjih ekstremiteta su munjeviti, a plen gotovo da nema šanse da pobegne kada se nađe u njihovom smrtonosnom zahvatu.

Pored izvanrednog vida i refleksa, bogomoljke poseduju i jedinstven sistem sluha sa organom smeštenim na grudnom košu. Većina vrsta može da čuje isključivo ultrazvuk, što im primarno služi kao napredni odbrambeni mehanizam. Ovaj specifičan sluh im pomaže da noću detektuju eholokacijske signale slepih miševa, nakon čega insekt usred leta izvodi spiralni pad prema tlu kako bi izbegao da bude pojeden.

Majstori kamuflaže i ishrana

Većina bogomoljki oslanja se na taktiku zasede, koristeći sofisticiranu kamuflažu da bi se u potpunosti stopile sa okolinom u kojoj žive. Različite vrste evoluirale su tako da verno imitiraju lišće, grančice, suvu travu, pa čak i cvetove, što ih uspešno skriva od prirodnih neprijatelja poput ptica i guštera.

Kada se osete direktno ugroženo, mnoge od njih mogu izvesti zastrašujući prikaz naglim širenjem krila i podizanjem prednjih nogu kako bi delovale znatno veće.

Iako se hrane prvenstveno drugim insektima poput muva, skakavaca i leptira, ovi predatori često nisu nimalo izbirljivi kada je u pitanju obrok. Veće vrste, kao što je kineska bogomoljka (Tenodera sinensis), povremeno mogu savladati i manje kičmenjake, uključujući žabe, guštere i veoma male ptice. Zabeleženi su retki slučajevi da bogomoljke u Severnoj Americi love čak i kolibrije u blizini hranilica, ukoliko su izuzetno gladne ili greškom procene pticu kao velikog insekta.

Neobičan životni ciklus

Život ovih insekata odvija se kroz proces nepotpune metamorfoze, prolazeći redom kroz stadijume jajeta, nimfe i odrasle jedinke. Nakon parenja, ženka polaže između deset i četiri stotine jaja u specifičnu penastu masu koja se ubrzo stvrdne i formira zaštitnu kapsulu poznatu kao ooteka.

Ova čvrsta kapsula čuva jaja tokom nepovoljnih vremenskih uslova, omogućavajući im da bezbedno prezime u umerenim klimatskim pojasima.

U proleće se iz jaja izležu nimfe koje izgledaju kao minijaturne, beskrilne verzije odraslih insekata, spremne za samostalan lov od prvog dana. Da bi mogle da rastu, nimfe moraju više puta da odbace svoj stari egzoskelet od hitina u procesu presvlačenja, a svaki novi stadijum ih čini sve sličnijim odrasloj jedinki. Njihov prosečni životni vek u velikoj meri zavisi od vrste, ali u divljini on najčešće iznosi od nekoliko meseci do blizu jedne godine.

Jedan od najpoznatijih mitova vezanih za ove insekte odnosi se na seksualni kanibalizam, pojavu u kojoj ženka nemilosrdno jede mužjaka tokom ili neposredno nakon parenja. Prema zapažanjima stručnjaka, ova praksa je primećena znatno češće u skučenim laboratorijskim uslovima nego u prirodi, gde se dešava u manje od trećine susreta.

Ipak, kada se takav scenario zaista dogodi, mužjakovo telo obezbeđuje ženki ključne hranljive materije koje su neophodne za uspešan i zdrav razvoj njenih jaja.