Unesko ih je "odbio" – Veliki koralni greben Kvinslenda nije na listi zaštićenih područja

Nacrt odluke Komiteta za svetsku baštinu Uneska da Veliki koralni greben ne uvrsti na Listu ugrožene svetske baštine doneo je privremeno olakšanje Australiji, ali stručnjaci upozoravaju da osnovne pretnje, pre svega klimatske promene, i dalje ostaju nerešene.

Vest iz Uneska pozdravljena je u Australiji. Nacrt odluke, koji će biti formalno razmatran u julu, priznaje „kontinuiranu posvećenost i pojačane napore“ australijske vlada i Kvinslenda. Ovo je trenutak predaha za prirodno čudo koje je godinama na ivici.

Australijska vlada godinama lobira da se Veliki koralni greben ne nađe na Uneskovoj listi ugrožene svetske baštine, jer je od velikog značaja za nacionalni turizam Australije. Greben godišnje donosi više od šest milijardi dolara prihoda i privlači skoro dva miliona posetilaca.

Veliki koralni greben proteže se duž severoistočne obale Australije na prostoru od oko 2.400 kilometara, u saveznoj državi Kvinslend.

Olakšanje, ali i oprez

Ministarka za životnu sredinu Mari Vot izjavila je da nacrt priznaje napore Australije, ali da „ima još posla koji treba da se uradi“. Pomoćnica ministra turizma Nita Grin bila je „veoma zadovoljna“, naglašavajući ekonomski značaj grebena, koji podržava 77.000 radnih mesta i doprinosi australijskoj ekonomiji sa više od devet milijardi australijskih dolara godišnje.

Ovaj argument bio je jedan od glavnih pokretača intenzivnog lobiranja Australije da se greben zadrži van liste, zbog straha od ekonomskog udara na turizam koji privlači više od dva miliona posetilaca godišnje. Od 2014. godine, savezna i državna vlada uložile su više od pet milijardi dolara u njegovo očuvanje.

„Lista svetske baštine u opasnosti“ uspostavljena je Konvencijom iz 1972. godine kako bi se alarmirala međunarodna zajednica i mobilisala podrška za ugrožene lokalitete. Međutim, države često doživljavaju uvrštavanje na ovu listu kao odluku koja može da nanese štetu ekonomiji.

Iako Unesko tvrdi da lista nije sankcija, ova percepcija dovela je do političkog otpora. Sam proces odlučivanja, koji uključuje Komitet od 21 države članice, u prošlosti je bio kritikovan zbog politizacije, jer se preporuke stručnjaka ponekad odbacuju usled snažnog lobiranja.

Slučaj Velikog koralnog grebena često se navodi kao primer. Uprkos sedam masovnih izbeljivanja korala od 1998. godine, Komitet je više puta odlagao odluku, opredeljujući se za pristup reaktivnog praćenja. Ova strategija može služiti i kao sredstvo strateškog usklađivanja, podstičući države na akciju bez pribegavanja politički osetljivom uvrštavanju.

Bitka koja još nije dobijena

Uprkos pozitivnom nacrtu, telo UN izrazilo je „krajnju zabrinutost“ zbog opadanja koralnog pokrivača nakon masovnih izbeljivanja 2024. i 2025. godine. „Iako je otpornost grebena i dalje očigledna, njegova sposobnost da se oporavi i izdrži takve događaje sve je više ugrožena“, navodi se u dokumentu. Izveštaj priznaje da greben „ostaje pod ozbiljnom pretnjom“ i naglašava da su „hitna i održiva akcija“ apsolutni prioritet.

Konzervatorske grupe dele ovu zabrinutost. Lisa Šindler iz Australijskog društva za očuvanje mora istakla je da odluka ne znači da je problem rešen. „Da Australija i Kvinslend imaju savršenu ocenu, Unesko bi rekao: ‘Posao je obavljen, hvala, ne moramo se više viđati’“, rekla je Šindlerova. „Činjenica da su Australiji dali samo dve godine do sledećeg izveštaja pokazuje da mere nisu dovoljne.“ Komitet je zatražio punu procenu najnovijih izbeljivanja i novi izveštaj o napretku do 2028. godine, što pokazuje da najveći svetski koralni ekosistem ostaje pod intenzivnim nadzorom.

Predah koji je Unesko odobrio je krhak. Sam nacrt odluke poziva Australiju da postavi ambicioznije ciljeve za smanjenje emisija kako bi se ograničio porast temperature i direktno ublažio uzrok izbeljivanja. Iako se odluka u diplomatskom smislu može smatrati pobedom, Australija se suočava sa neospornom naučnom realnošću: dugoročni izgledi za Veliki koralni greben ostaju „veoma loši“. Pravi test neće biti izbegavanje uvrštavanja na listu, već sposobnost da se ovaj nezamenjivi ekosistem očuva za buduće generacije.