Samo nam je još ovo falilo – kako će super El Ninjo da utiče na klimatske promene

Kako se leto približava, rastu šanse za jedan od najsnažnijih El Ninjo događaja u istoriji. Meteorolozi su sve uvereniji da će ovo privremeno zagrevanje tropskog pojasa Pacifika postaviti novi globalni temperaturni rekord, ali šta to znači za klimatsku krizu?

El Ninjo se sada dešava u uslovima klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem. Odnos između ovih pojava izuzetno je složen, a istraživači i dalje pokušavaju da shvate kako tačno utiču jedna na drugu. Ipak, poslednjih godina postalo je jasno da El Ninjo može da pojača efekte zagrevanja koje izaziva rast koncentracije gasova sa efektom staklene bašte, gurajući globalnu prosečnu temperaturu u do sada nezabeležene okvire.

Kako čovečanstvo nastavlja da ispušta ogromne količine ugljen-dioksida u atmosferu, posledice El Ninja verovatno će postajati sve ozbiljnije, a klima će se sve teže oporavljati od ovih cikličnih temperaturnih skokova.

Šta je El Ninjo?

Fenomen El Ninjo–Južna oscilacija (ENSO) predstavlja klimatski obrazac koji se ciklično smenjuje između perioda hladnijih (La Ninja – devojčica) i toplijih (El Ninjo – mali dečak) temperatura površine mora u centralnom i istočnom tropskom Pacifiku. Ovaj ciklus nije pravilan – El Ninjo i La Ninja događaji javljaju se u proseku svakih dve do sedam godina, prema podacima Nacionalne uprave za okeane i atmosferu SAD (NOAA).

ENSO je najveća klimatska varijacija koja se dešava iz godine u godinu na planeti. „To je gorila od 800 kilograma u klimatskom zoološkom vrtu“, kaže za portal Gizmodo Majkl Makfejden, viši naučnik u NOAA. Ovaj ciklus menja atmosfersku cirkulaciju, što zatim utiče na temperature i padavine širom sveta.

Tokom El Ninja, temperature površine mora u centralnom i istočnom tropskom Pacifiku rastu iznad proseka, ubacujući dodatnu toplotu u atmosferu i pomerajući pacifički mlazni tok ka jugu. Kao posledica toga, globalna temperatura raste, a različiti delovi sveta doživljavaju značajne promene vremenskih obrazaca. U mnogim regionima, El Ninjo pogoršava ekstremne vremenske pojave koje su već sve učestalije i intenzivnije zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.

„Imamo kopnene toplotne talase koji su veoma smrtonosni, ozbiljne pretnje po javno zdravlje, intenzivnije oluje i ekstremnije suše. To je posledica kombinacije El Ninja i klimatskih promena u određenom trenutku“, objasnio je Makfejden.

Pojačano zagrevanje

Snažan El Ninjo koji se razvio 2023. godine odigrao je ključnu ulogu u tome što je 2024. postala najtoplija godina u istoriji merenja. Kada je La Ninja nastupila 2025. godine, globalna prosečna temperatura jeste opala, ali se nije vratila na nivoe iz 2022. godine. Zapravo, 2025. je postala treća najtoplija godina u istoriji, odmah iza 2023. i 2024. godine.

Razlog je to što se u atmosferi nakupilo još više gasova staklene bašte, što je u suštini poništilo globalni efekat hlađenja koji donosi La Ninja, objasnio je Makfejden.

Ovaj proces vidljiv je i u neobičnim regionalnim vremenskim obrascima.

„Ranije ove godine, dok je još trajala La Ninja, imali smo ogroman toplotni talas u Australiji, iako La Ninja obično znači hladnije vreme u Australiji. Dakle, antropogeni efekat zaista je poništio efekte La Ninje“, rekla je za Gizmodo Friderike Oto, profesorka klimatskih nauka na Kraljevskom koledžu u Londonu.

Ovaj obrazac vidljiv je i u istorijskim temperaturnim podacima. „Godine La Ninje u 21. veku toplije su od El Ninjo godina u 20. veku zbog akumulacije gasova sa efektom staklene bašte“, rekao je Makfejden.

To objašnjava zašto istorijski temperaturni rekord više liči na stepenište koje se penje nego na ravnomernu uzbrdicu. U tekstu iz 2023. godine za Konverzejšon (The Conversation), Kevin Trenbert, istaknuti naučnik Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja, objasnio je da globalno zagrevanje napreduje u koracima, pod snažnim uticajem ENSO varijabilnosti. El Ninjo godine dovode do naglog skoka globalne temperature, nakon čega sledi hladnija La Ninja. Ali zbog stalnog rasta koncentracije gasova sa efektom staklene bašte, dugoročni rezultat je ipak — zagrevanje.

Prema najozbiljnijim modelima, ovogodišnji El Ninjo mogao bi biti čak i snažniji od onog iz 2023. godine. Svi stručnjaci sa kojima je Gizmodo razgovarao uvereni su da bi „super El Ninjo“ mogao da podigne globalne temperature za više od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa tokom 2026. i 2027. godine. To je prag koji je Pariskim klimatskim sporazumom postavljen kao granica za izbegavanje najgorih posledica klimatskih promena.

Ali možda je još važnije to što bi ekstremni vremenski uslovi tokom super El Ninja bili nagoveštaj sveta u kom ćemo trajno živeti već za pet ili deset godina, smatra Danijel Svejn, klimatolog sa Univerziteta Kalifornije.

„Kao klimatologu, to je duboko alarmantno saznanje“, dodao je on.

Češći super El Ninjo događaji?

Jasno je da El Ninjo ima veliki uticaj na rast globalnih temperatura, ali da li važi i obrnuto – ostaje otvoreno pitanje. Ipak, postoje neki dokazi koji ukazuju na to da klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem možda dovode do češćih snažnih El Ninjo događaja.

„Oni se dešavaju dovoljno retko da još uvek nemamo statistički dovoljno veliki uzorak posmatranja, ali brojevi pokazuju da smo možda u poslednje četiri ili pet decenija imali više ekstremnih El Ninjo događaja nego ranije. To bi bilo u skladu sa prognozama klimatskih modela koji predviđaju da ćemo tokom ovog veka viđati češće ekstremne El Ninjo događaje“, objasnio je Svejn.

Makfejden se slaže i smatra da bi ova godina mogla doneti dodatne podatke koji podržavaju tu hipotezu.

„Ako se ovaj događaj zaista pokaže kao veoma snažan, to bi bilo neobično, jer se poslednji veoma snažan događaj dogodio pre samo deset godina. Tipičan razmak između zaista jakih El Ninja je 15 do 20 godina“, naglašava Makfejden.

Ako super El Ninjo postaje češći u svetu koji se zagreva, razlog bi mogao biti povezan sa njegovom ulogom u globalnom klimatskom sistemu. Ova faza ENSO ciklusa u suštini služi kao mehanizam oslobađanja akumulirane energije, izbacujući višak toplote iz tropskog Pacifika. Ali kako se atmosfera zagreva, okean upija sve više toplote i samim tim oslobađa još više tokom El Ninjo godine.

To ukazuje na moguću povratnu spregu – ako globalno zagrevanje povećava učestalost snažnih El Ninjo događaja, ti događaji zatim dodatno pojačavaju kratkoročne efekte globalnog zagrevanja.

Proći će još mnogo vremena pre nego što klimatolozi prikupe dovoljno podataka da u potpunosti istraže taj odnos, ali ono što je već sada jasno jeste da El Ninjo i klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem nisu odvojene sile. Razumevanje njihove povezanosti biće ključno za shvatanje sveta koji se sve brže zagreva.