Klimatska pravda na konferenciji u Brazilu
Iako su za globalno zagrevanje najviše odgovorne bogate zemlje poput Kine i SAD, posledice najviše trpe siromašne zemlje koje su najmanje doprinele klimatskim promenama. Na klimatskoj konferenciji u Belemu u Brazilu jedno od ključnih pitanja je kako će se obezbediti pomoć pogođenim zemljama.
Belem, siromašni grad na rubu amazonske prašume koja je suočena sa ubrzanim krčenjem, požarima i posledicama klimatskih promena, za domaćina konferencije izabran je zato da bi svetski lideri pogledali klimatsku krizu direktno u oči.
„Budućnost ne pripada nama već našoj deci i unucima. Moramo se zapitati kakvo nasleđe želimo da im ostavimo. Put pred nama biće težak, ali to je i velika prilika da izgradimo čistije ekonomije, obnovimo prirodu i poboljšamo zdravlje i blagostanje svuda“, rekao je Vilijam, princ od Velsa.
Iza nas je jedna od najtoplijih godina u istoriji sa rekordnim brojem vremenskih nepogoda.
„Tanzanija, kao i mnoge druge zemlje nastavlja da se suočava sa eskalacijom klimatskih uticaja koji ugrožavaju naše razvojne težnje, uprkos tome što doprinosi manje od 4 odsto globalnih emisija. Odluka u Belemu mora da sadrži eksplicitne indikatore za načine implementacije, finansiranje, tehnologiju, transfer tehnologije i izgradnju kapaciteta“, rekao je Piter Msofa,Tanzanija.
Zbog globalnog otopljavanja i porasta nivoa mora neke male ostrvske države su u opasnosti od nestajanja
„Deceniju nakon Pariskog sporazuma, svet se i dalje udaljava od granice od 1,5 stepeni Celzijusa koja određuje da li će naša ostrva nestati. Za nas na Fidžiju i širom Pacifika, to nije politički cilj, već spas“, rekao je
„Žalosno je što su uragani pete kategorije poput Irme, Marije, Dorijana, a sada i Melise, nova realnost karipskih država. Ali postoji nada ako sarađujemo i ispunimo obaveze“, rekla je Džojel Klark, ministarka za održivi razvoj i klimatsku akciju, Sveti Kits i Nevis.
„Za nas, klimatski uticaji nisu samo ekološki, vecć ekonomski šokovi. Samo u poslednjoj deceniji, ekstremni vremenski događaji naneli su štetu veću od polovine našeg BDP-a. Potrebno je da svi glavni emiteri usklade Nacionalno utvrđene doprinose i da deluju hitno, kako nauka, a sada i međunarodno pravo, zahtevaju“, rekao je Ralf Regenvanu,ministar za klimatske promene, Vanatu.
Na prošlogodišnjoj klimatskoj konferenciji u Azerbejdžanu obećano je da će zemlje u razvoju do 2035. godišnje dobijati 300 milijardi dolara za borbu protiv klimatskih promena i prilagođavanje njihovim posledicama. Po nekim procenama ta suma bi trebalo da iznosi oko 1,3 biliona dolara.
