Svetski dan klimatskih promena: Koji sektori u Srbiji su najugroženiji

Naš region, pa i naša zemlja su više pogođeni klimatskim promenama nego što je to svetski prosek.

Koji su sektori najpogođeniji?

- Najpogođeniji su sektori poljoprivrede, sektori vodosnabdevanja ali takođe i proizvodnja električne energije iz hidropotencijala. Nije dobro reći koji su najpogođeniji... bolje bi bilo reći koji nisu pogođeni.

Nažalost, pogođeni su bukvalno svi, i samo je pitanje u kom momentu budućnosti će koji da bude više pogođen i donese više šteta i gubitaka privredi i društvu u našem regionu, tako da kažem, južno-jugoistočne Evrope.

Na koji način? Možemo li da objasnimo?

- Temperatura koja raste na globalnom nivou dovodi do vremenskih ekstrema. To znači da ima ili previše vode, da od jednom padne jako mnogo kiše ili jako mnogo snega ili da ima premalo vode. I da postoje dugi periodi u kojima nema vode uopšte. Ili pak da postoje visoke temperature kada se sve suši. To dovodi do velikog stresa na ljude ali i na biljke i životinje, dakle na naše sisteme hrane i na način na koji se grejemo, živimo, krećemo i funkcionišemo u društvu.

Koliku je štetu pretrpela poljoprivreda u Srbiji od 2000. godine?

- Poljoprivreda u Srbiji je pretrpela oko sedam milijardi štete u tom periodu i ono što je tu još važnije je koliku će štetu pretrpeti poljoprivreda u budućnosti zbog promena klime. Prema nekim procenama u narednom takvom periodu ćemo imati preko 15 milijardi evra štete. Imali smo prošle godine neke procenjene štete od oko milijardu evra u privredi.

Tu je važno kako cifra štete, toliko je važno i ko snosi taj trošak. Jer nije isto kada trošak snosi celo društvo i kada trošak snose ranjive grupe ljudi koje žive od te poljoprivrede ili zajednice u državi koje su čija ekonomija je zasnovana na poljoprivredi.

Koje su to mere prilagođavanja klimatskim promenama?

- Meni je jako drago što je Republika Srbija krajem 2023. godine donela Nacionalni program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, gde je popisala prioritete ali i konkretne mere koje je potrebno uraditi da bi se prilagodilo naše društvo, pre svega, jer prilagođavanja su uvek na nacionalnom nivou.

Tu ima čitav niz jako učinkovitih mera, poput zadržavanja vode, poput zadržavanja vode, praćenja klimatskih parametara, upozorenja na sušu, obrazovanje, podizanje svesti ljudi o tome šta je sve potrebno, pravljenje novih i održivijih sistema za vodosnabdevanje, sprečavanje šteta od prirodnih klimatskih katastrofa i slično.

To su dobre mere i na tom programu treba istrajati i sprovesti ga. Svakako bih kao najznačajnije izdvojio mere zadržavanja vode. Zadržavanja voda onda kada ih ima, jer te neravnomerne raspodele padavina koje imamo godišnje, ranije smo imali ravnomerno, pre klimatskih promena, koje su već nastupile, smo imali ravnomerno raspodele padavina tokom cele godine, a sada imamo periode ekstrema i periode dugih suša.

Da li imamo dovoljno podataka da možemo da planiramo mere prilagođavanja?

- Imamo dobre podatke u Republici Srbiji o tome šta je problem, kakav je izazov, šta nam preti, gde možemo da budemo. Nemamo dobre podatke o tome kako se najbolje, najučinkovitije, najsvrsishodnije prilagoditi. To su podaci koje treba pribaviti i analizirati uz pomoć i podršku naučne zajednice i privrede i svih drugih stejkholdera, tako da kažem, da bi se stvarno novac ulagao u zaista najbolje i najučinkovitije stvari.

Međutim, trenutno neke inicijative na kojima država već radi, poput velikih sistemi za navodnjavanje, brane, one će svakako imati svoj efekat i to vrlo brzo, čak i pre nego što najgori periodi klimatskih promena nastupe.

Četvrti novembar se obeležava jer je tada stupio na snagu Pariski sporazum 2016. godine. Da li se danas u praksi primenjuje ono što je dogovoreno Pariskim sporazumom?

- Mi svi sa nastrpljenjem čekamo prognoze Međunarodnog panela o klimatskim promenama o tome koliko će takve mere imati uticaja na to da se klima i temperatura na Zemlji zadrže ispod dva stepena, odnosno onako dobro ispod dva stepena, kako Pariski sporazum to traži.

Za sada situacija nije sjajna. Nije moguće u ovom momentu prognozirati da će ljudi kao vrsta to uspeti da to urade. Moguće je, i to sada je već veoma zabrinjavajuće, da će se te granice definisane Pariskim sporazumom prekoračiti. To bi imalo nesagledive posledice. Kod nas u regionu se već došlo opasno blizu te prve granice od jedan i po stepen u odnosu na predindustrijski period.

Druga granica, ona, kako da kažem, poslednja granica koju je Pariski sporazum odredio je ta dva stepena. Ako se ne budu smanjile emisije, preći ćemo izvesno tu granicu od dva stepena kada će biti neuporedivo skuplje i teže prilagoditi se a istovremeno i neizvesno je da li ćemo uopšte uspeti.

Sledeće nedelje počinje klimatska konferencija KOP30 u Brazilu, na čemu je akcenat?

- Sada se dalje radi na nacionalno utvrđenim doprinosima, gledaju se obećanja država i gledaju se obećanja država u pogledu prilagođavanja. Dakle, koje su to mere, koji su to indikatori koji će da na globalnom nivou pokažu da se prilagođava vrsta u svakoj državi, odnosno da se ljudi, ekonomija, društvo prilagođava na klimatske promene. Takođe se akcenat stavlja na stvari poput zdravlja, fizičkog, mentalnog, sve ono što je povezano sa povećanjem temperature, a često nije u vidokrugu ljudi odmah i sada, ta konferencija stavlja akcenat na to.

To je jedna od najvećih svetskih konferencija, svake godine tamo dolazi 6.000 do 10.000 ljudi. Ima jako mnogo tema, nijedna tema da se ne pušta, one se samo dodaju. Nadamo se da ćemo ove godine ponovo, da ćemo imati neke konkretne rezultate, kako u pogledu ublažavanja, tako i u pogledu prilagođavanja.