Koncentracija polena osam puta veća od graničnih vrednosti – svi smo nadležni za suzbijanje ambrozije

Od 25 alergenih vrsta koje se prate na našoj teritoriji, ambrozija ima najveći alergeni potencijal i uzročnik je više od polovine svih polenskih alergija. Ne uništava se na adekvatan način, pa je svake godine ima sve više. Poslednji podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je koncentracija polena ambrozije znatno iznad graničnih vrednosti, a tako će biti i u narednih mesec dana. Ko je dužan da je uništava i ima li mesta u Srbiji bez ambrozije?

Oko 20. avgusta svake godine oni koji prate koncentraciju polena ambrozije, odnosno oni koji su alergični na ambroziju, a takvih je sve više, mogu da primete da ta koncentracija od visoke prelazi na veoma visoku.

Upravo juče na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine moglo se videti da je koncentracija polena ambrozije osam puta veća od dozvoljene.

Rukovodilac grupe za monitoring alergenog polena pri Agenciji za zaštitu životne sredine Mirjana Mitrović kaže da se koncentracija iz godine u godinu povećava i da te promene direktno zavise od meteoroloških parametara.

„Ove visoke temperature su malo usporile, ali sa padom temperature krenulo je emitovanje polena u vazduhu i u Beogradu je zabeleženo 222 polenova zrna po metru kubnom vazduha, što je osam puta više od granične vrednosti. Našim nedelovanjem kao zajednice, ovaj korov se invazivno raširio i evo beležimo iz godine u godinu sve veće dnevne vrednosti“, istakla je Mitrovićeva.

Povećana koncentracija polena ambrozije prisutna je gotovo svuda u Srbiji u nekom trenutku.

„Tamo gde su pljuskovi, gde su rosne kiše, kao što je prethodne nedelje bilo na Zlatiboru, te vrednostisu znatno niže. Na nadmorskim visinama, do sada smo govorili do 500 metara nadmorske visine, da se ovaj korov nije odomaćio. Međutim, sada već moramo da pomerimo tu granicu na 800-900 metara. To su neke više planine gde ovaj korov još nije osvojio teritoriju. Manje vrednosti se beleže i kada se uproseči i Sokobanja“, navodi Mitrovićeva dodajući da salinitet iz vazduha pored mora „obara“ sve nečistoće, pa i ovaj prirodni zagađivač.

Suzbijanje ambrozije zajednički zadatak

Za suzbijanje ambrozije svi smo nadležni, poručuje Mitrovićeva: „Niko ne može ući u naše posede i njive koje su posle žetve pšenice jako zakorovljene, svaki vlasnik je dužan da suzbije ovaj invazivni korov. Takođe, lokalna samouprava mora da ima inspekcijski nadzor i da organizuje sistematsko višegodišnje suzbijanje ovog korova da bismo uspeli da držimo pod kontrolom širenje ovog izuzetnog alergena.“

Preporuka je da se ambrozija suzbija od aprila, pa do početka avgusta. Načina je više – hemijsko, agrotehničko suzbijanje, kao i spaljivanje, ali pod stručnim nadzorom.

S obzirom na to da se korov izuzetno brzo oporavi, nije dovoljno tretirati površinu jednom, već dva do tri puta kako bi se sprečilo ponovno nicanje i cvetanje te biljke, te stvaranje nove količine semena koje ostaje u zemljištu za sledeće godine.

Do sredine prošlog veka na našim prostorima i nije bilo ambrozije. Prvi put je zabeležena u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu, gde je dospela zajedno sa semenom žitarica Dunavom iz Rumunije. U poslednje dve godine je doživela jako veliku ekspanziju u celom našem regionu.