„Nijedna zemlja nije bezbedna“ – toplotni talasi stigli i u hladne, nordijske krajeve

Norveška, Švedska i Finska imaju hladnu klimu, ali su u poslednje vreme i one pogođene visokim temperaturama. Finska beleži rekord od 22 dana iznad 30 stepeni Celzijusove skale. Švedska je izdržala 10 uzastopnih „tropskih noći“, kada temperature nisu padale ispod 20 stepeni.

Globalno zagrevanje, izazvano sagorevanjem fosilnih goriva, učinilo je toplotni talas najmanje 10 puta verovatnijim i dva stepena toplijim, navode naučnici. Neki od vremenskih podataka i klimatskih modela koji su korišćeni u njihovoj analizi ukazivali su na to da toplotni talas ne bi bio moguć bez klimatskog sloma izazvanog ljudskim delovanjem.

Visoke temperature imaju široko rasprostranjene posledice. Među njima se izdvajaju pregrevanje i prenatrpanost bolnica zbog čega moraju da se otkazuju prethodno planirane operacije.

Najmanje 60 ljudi se udavilo zbog učestalijeg kupanja na otvorenom, a problem predstavljaju u toksične alge koje zahvaljujući novim uslovima bujaju u morima i jezerima.

Stotine požara izbilo je u šumama, a prijavljeno je da su ljudi gubili svest na događajima tokom praznične sezone. U poslednjem velikom toplotnom talasu u regionu, 2018. godine, 750 ljudi je umrlo samo u Švedskoj, a naučnici predviđaju sličnu crnu statistiku nakon obrade podataka od ovog leta.

Divlje životinje su takođe bile pogođene, posebno čuveni irvasi Skandinavskog poluostrva. Neke životinje su uginule od vrućine, a druge su ušle u gradove tražeći hlad. Izdato je više upozorenja vozačima o dodatnom oprezu na putevima zbog irvasa koji bi mogli da traže hlad u tunelima.

Veći deo severne hemisfere suočavao se poslednjih nedelja ili se i dalje suočava sa toplotnim talasima. To uključuje Veliku Britaniju, Španiju i Hrvatsku, gde je uništenje šumskih područja požarima skoro dvostruko veće od 20-godišnjeg proseka. Slično se dešava i u SAD, Japanu i Južnoj Koreji.

Naučnici su sigurni da je klimatska kriza dodatno pogoršala ove ekstremne vremenske uslove.

Toplotni talasi stigli i u hladne skandinavske zemlje

Profesorka Friderike Oto, klimatolog na Imperijalnom koledžu u Londonu, koja je zadužena za saradnju naučnika u svetskoj organizaciji za atribuciju vremenskih prilika (World Weather Attribution – WWA), koja je sprovela nordijsku analizu, upozorila je da se čak i relativno hladne skandinavske zemlje danas suočavaju sa opasnim toplotnim talasima sa zagrevanjem od 1,3 stepena Celzijusa.

„Nijedna zemlja nije bezbedna od klimatskih promena“, naglasila je prof. Oto.

„Sagorevanje nafte, gasa i uglja danas ubija ljude. Fosilna goriva pogoršavaju ekstremne vremenske uslove i da bismo sprečili da klima postane opasnija, moramo prestati da ih sagorevamo i preći na obnovljive izvore energije.“

Toplotni talasi poput ovog u Skandinaviji postaće pet puta učestaliji do 2100. godine ako globalno zagrevanje dostigne 2,6 stepeni Celzijusa, koliko naučnici predviđaju na osnovu današnjih kretanja temperature.

Maja Valberg, švedska naučnica u Klimatskom centru Crvenog krsta i Crvenog polumeseca naglašava da nas je ovaj jul podsetio da ni na severu toplota nije udaljena pretnja, već da prodire u bolnice, ustanove za negu i domove.

„Naša infrastruktura nije izgrađena da izdrži ove ekstremne temperature, a naša starija populacija je sve podložnija opasnoj toploti. Gledala sam irvasa kako tri dana ne izlazi iz hladovine i ne odlazi na ispašu. To su posledice toplote“, precizirala je Valbergova.

Studija WWA o ulozi globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim delovanjem u nordijskom toplotnom talasu uporedila je verovatnoću visokih temperatura u današnjoj toplijoj klimi sa onom u hladnijem predindustrijskom periodu, fokusirajući se na najtopliji dvonedeljni period u svakoj zemlji.

Utvrđeno je da je čak i relativno mali porast globalne temperature od 0,2 stepena Celzijusa od 2018. godine udvostručio šansu za takve toplotne talase, pokazujući da je svaki delić stepena važan, naglašavaju naučnici.

„Klimatske promene fundamentalno menjaju svet u kome živimo“, rekla je dr Kler Barns sa Imperijalnog koledža u Londonu.

Upečatljiv aspekt toplotnih talasa bio je broj tropskih noći. „Na jednoj stanici u severnoj Švedskoj imali smo 10 takvih dana krajem jula, što je zapanjujuće“, rekao je prof. Erik Kjelstrem sa Švedskog meteorološkog instituta.

Amali Skalevog sa Norveškog meteorološkog instituta naglašava da vrele noći mogu biti opasne kada telo nema priliku da se odmori i oporavi nakon vrućeg dana, što posebno važi za ljude sa postojećim zdravstvenim problemima.