Svilena mreža i povraćanje otrova, pauk koji ubija na drugačiji način

Pauk poznat i kao čipkasti, ili pauk paperjastih nogu (uloborus plumipes), uobičajena je vrsta širom Evrope i Afrike. Nema otrovne žlezde, pa se smatralo da je bezopasan. Biolozi su pretpostavljaju da ovaj pauk koristi drugačiji metod hemijskog ratovanja.

Ekolog sa Univerziteta u Lozani, Sjaođing Peng, i njegove kolege su sada otkrili da čipkasti pauci povraćaju toksine iz svog srednjeg creva na svoj plen obmotan svilenim nitima kako bi ga savladale.

Iako se jedinjenja toksina u crevima razlikuju od onih koja se nalaze u očnjacima otrovnih pauka, čini se da su podjednako efikasna u onesposobljavanju plena.

„Naši uzorci su se pokazali kao veoma insekticidni, ubivši u proseku 50 procenata voćnih mušica u roku od sat vremena od izloženosti“, kaže ekolog Đulija Zankoli, takođe sa Univerziteta u Lozani.

Istraživači su otkrili da su ovi toksični proteini slični onima u digestivnim tečnostima drugih pauka, poput parasteatoda tepidariorum, uprkos tome što i ova vrsta ima otrovne žlezde.

„Nalazi pokazuju da toksini pauka nisu isključivo ograničeni na specijalizovane žlezde koje luče otrov, već igraju ulogu i ako ih ima u digestivnom sistemu.To podržava evolutivnu vezu između dva sistema, što sugeriše da su toksini možda u početku služili digestivnim funkcijama pre nego što su korišćeni kao otrov“, objašnjava Peng.

Za razliku od svojih otrovnih vrsta-pandana, u. plumipes nema kanale u očnjacima za ubrizgavanje bilo čega, potvrdili su istraživači. Smatraju da je čipkasti pauk vremenom izgubio svoj otrov, ali je to nadoknadio prelaskom na korišćenje svojih digestivnih toksina.

Iako se paukova ljudi često plaše, oni igraju ključnu ulogu u našim ekosistemima, držeći broj određenih insekata pod kontrolom, a istovremeno obezbeđujući hranu za mnoge ptice, gmizavce i druge životinje, čak i ljude, a neki izgledaju spektakularno.

Njihovi otrovi su takođe pokazali obećanje za potencijalnu medicinsku upotrebu, pa bi možda bilo vredno istražiti i svojstva njihovih crevnih toksina.

Istraživanje je objavljeno u časopisu BMC Biology.