„Čokoladna kriza“ pogoršana usled klimatskih promena, upozoravaju istraživači

Klimatska kriza i sve manji broj divljih životinja produbljuju „čokoladnu krizu“ u EU, navodi se u izveštaju stručnjaka, pri čemu je kakao jedan od šest ključnih proizvoda koji dolaze uglavnom iz zemalja osetljivih na ekološke pretnje.

Više od dve trećine kakaoa, kafe, soje, pirinča, pšenice i kukuruza koji su uvezeni u EU tokom 2023. godine stiglo je iz zemalja koje nisu dobro pripremljene za klimatske promene, zaključak je britanskih stručnjaka konsultantske kuće "Foresight Transitions".

Za tri namirnice – kakao, pšenicu i kukuruz – dve trećine uvoza dolazi iz zemalja za čiji se biodiverzitet smatra da „nije netaknut“, pokazala je analiza.

Istraživači navode da je šteta u proizvodnji hrane uzrokovana klimatskom krizom pogoršana propadanjem biodiverziteta usled čega su biljke na plantažama manje otporne.

„Ovo nisu samo apstraktne pretnje. Stvari se već odvijaju tako da je primetan negativan uticaj na poslovanje i radna mesta, kao i na dostupnost i cenu hrane za potrošače, a biće još gore“, upozorila je vodeća autorka izveštaja Kamila Hislop.

Istraživači su Eurostatove podatke o prometu proučavali na osnovu dva rangiranja u oblasti bezbednosti životne sredine kako bi procenili nivo izloženosti za tri osnovne namirnice i tri kritična inputa u prehrambeni sistem EU.

Koristili su rangiranje takozvane klimatske spremnosti po Globalnom Notr Dam indeksu adaptacije, koji kombinuje osetljivost zemlje na štetu usled klimatskih promena i pristup zemlje finansijskoj i institucionalnoj podršci, kao i rang netaknutosti biodiverziteta na osnovu skale Muzeja prirodne istorije Ujedinjenog Kraljevstva, koji upoređuje trenutan obim divljih vrsta sa nivoima iz predindustrijskog društva.

Otkrili su da veći deo uvoza pomenutih namirnica dolazi iz zemalja koje su rangirane „nisko-srednje” na klimatskoj skali i „nisko-srednje” ili „srednje” na skali biodiverziteta.

Industrija čokolade bi trebalo da nađe način da pomogne proizvođačima kakaoa 

Neki prehrambeni proizvodi su bili posebno ugroženi. Na primer, EU je uvezla 90 odsto svog kukuruza iz zemalja sa niskom i srednjom klimatskom spremnošću i 67 odsto iz zemalja sa srednjim ili niskim statusom biodiverziteta, navodi se u izveštaju.

Kada je u pitanju kakao, ključni sastojak u industriji čokolade koji Evropa ne uzgaja sama, izloženost uvozu bila je 96,5 odsto na listi klimatske spremnosti i 77 odsto na skali biodiverziteta, navodi se u izveštaju.

Industrija se već bori sa porastom cena šećera, delom izazvanim ekstremnim vremenskim prilikama i nedostatkom kakaoa. Najveći deo kakaoa koji Evropa koristi dolazi iz zapadnoafričkih zemalja koje se suočavaju sa preklapajućim klimatskim rizicima i rizicima po biodiverzitet.

U izveštaju, koji je naručila Evropska fondacija za klimu, ukazuje se na to da bi veliki proizvođači čokolade trebalo da ulažu u prilagođavanje klimatskim promenama i zaštitu biodiverziteta u zemljama koje uzgajaju kakao.

„Ovo nije čin altruizma ili održivog finansiranja, već ključna vežba odricanja od rizika za lance snabdevanja. Omogućavanje da proizvođači u njihovim lancima snabdevanja dobijaju fer cenu za svoje proizvode omogućilo bi im da ulažu u otpornost sopstvenih plantaža“, napisali su autori.

Pol Berens, istraživač specijalizovan za pitanja životne sredine na Univerzitetu u Oksfordu i autor udžbenika o hrani i održivosti, koji nije bio uključen u istraživanje, ocenio je da su nalazi oslikali „izuzetno zabrinjavajuću sliku“ o tome koliko je hrana otporna na klimatske promene.

„Kreatori politike vole da misle o EU kao o mestu gde je hrana sigurna jer proizvodi dosta sopstvene hrane. Ali ono što ovaj izveštaj pokazuje jeste da je EU osetljiva na rizike od klime i biodiverziteta u nekim vitalnim lancima snabdevanja hranom“, istakao je Berens.

Izveštaj je otkrio da kafa, pirinač i soja spadaju u manje rizične uopšte uzev, ali su uočena žarišta gde treba biti zabrinut. Uganda, iz koje je u EU stiglo 10 odsto kafe tokom 2023, imala je nisku pripremljenost za klimatske promene i nisko-srednji nivo netaknutog biodiverziteta, navodi se u izveštaju.

Džozef Nkandu, osnivač Nacionalne unije agrobiznisa i poljoprivrednih preduzeća za kafu u Ugandi, pozvao je na veći pristup međunarodnom finansiranju u vezi sa klimom kako bi se pomoglo poljoprivrednicima da postanu otporniji u uslovima pogoršanja vremena.

„Vreme u Ugandi više ne može da se predvidi. Toplotni talasi, produženi sušni periodi i nestalne kiše isušuju naše grmove kafe i nanose štetu proizvodnju“, naglasio je Nkandu.

Marko Springman, stručnjak za održivost hrane sa Univerziteta u Oksfordu, koji nije bio uključen u istraživanje, rekao je da će biti potreban prelazak na zdraviju i održiviju ishranu kako bi sistemi izdržali klimatske šokove.

„Oko trećine žitarica i u osnovi sva uvezena soja se koriste za ishranu životinja. Fokusiranjem na povećanje otpornosti lanaca snabdevanja propuštamo poentu da sve ovo podržava upravo proizvode koji su u velikoj meri odgovorni za ono od čega se pokušavamo zaštititi“, poručio je Springman.