Da li ste probali urbani med

Mnogi koji su seli u restoran jednog od najluksuznijih beogradskih hotela i poručili kolač medovik, ni ne slute da je glavni sastojak, med, nastao na krovu tog hotela.

Pre desetak godina, kada je Stanko Rajić kolegama pčelarima predložio da se bave urbanim pčelarstvom, gledali su ga čudno. Stanko nije odustajao od te ideje, jer je znao da je urbano pčelarstvo prilično razvijeno u svetu i da će kad tad to postati i kod nas.

Iz Ambasade Francuske je 2018. godine dobio poziv da na njihovom objektu postavi dve košnice. Danas, Stanko održava tridesetak košnica širom Beograda, na krovovima hotela, tržnih centara i poslovnih zgrada.

„U Beogradu stalno nešto cveta. Samo imaju tri vrste lipa koje cvetaju i mede u različitom vremenskom periodu, tako da se taj period paše produži. Tako da, pokazalo se, prinosi meda u gradskoj sredini su veći nego u ruralnoj sredini“, navodi Stanko Rajić.

Prinos meda je u gradskoj sredini veći i zbog malog broja košnica na jednoj lokaciji, kaže Stanko. Tako pčele imaju više posla. Zanimalo nas je da li zagađenost vazduha u Beogradu utiče na sastav meda. U centru za ispitivanje namirnica dva puta godišnje Stanko proverava kvalitet.

„I svaki put znamo šta ćemo dobiti, rezultat da je med besprekorno čist. Pčele na neki način to pročiste i nama daruju taj besprekorno čist proizvod koji ćete imati prilike da probate“, dodaje urbani pčelar.

Naravno da smo probali. Osnova kolača, pored biskvita, je Stankov med, a na vrhu, kao ukras, nalazi se komadić saća. Šef kuhinje, Milan Čotra kaže da je saradnja sa Stankom i pčelama dala posebnu aromu slatkim, ali i slanim jelima, koja se služe u ovom luksuznom hotelu. Gostima se za doručak služi saće, a med sa krova nalazi se i u specijalitetima od divljači i pačetine.

Svako ko želi da se uputi u tajne urbanog pčelarstva ili da se sam oproba u tome, treba da zna:

„Treba imati kapu, dimilicu u koju stavljamo pečurku koja raste po šumama na drveću. Zašto? Ona ima blag miris, zapalimo je i tako se javimo pčelama", objašnjava Stanko.

Takođe, ne treba praviti nagle pokrete.

„Jako je bitno da kada vam se kao sada mota neka pčela oko glave, nema potrebe da mlatarate rukama, dovoljno je da malo čkiljite, da prekrstite ruke i sklonite u hladovinu ili žbunje“, savetuje pčelar.

Stanko je svoju ljubav prema pčelama spojio sa gastronomijom. Kaže da je pčelarstvo izuzetno kompeleksna i interesantna grana poljoprivrede, ali da nažalost urbano pčelarstvo u Srbiji nije dovoljno razvijeno.