Ravnoteža u prirodi je promenljiva i nikada neće biti definisana

Prirodne pojave karakterišu neprestane oscilacije, varijacije i promene. Te karakteristike su dinamične i haotične, pa, iako je pojam ravnoteže relativan, priroda stalno pokušava da uspostavi ravnotežno stanje.

„Život na Zemlji postoji jako dugo. Ako ćemo od onih prvih organizama, pre nekoliko milijardi godina, tokom evolucije, se usložnjavao i uvek je težio da ima neki balans što se tiče vrsta i ekosistema. Biodiverzitet, koji mi često danas pominjemo, podrazumeva tu raznolikost živog sveta.

Kada pričamo o biodiverzitetu jako je bitno da pomenemo i genetički diverzitet, znači raznolikost gena samih u okviru jedne vrste i isto tako ekosistema. Mnogo više jedinice u odnosu na samu vrstu.

Tako da bilo koja izmena, kako u sastavu vrsta, tako i u sredinskim faktorima, zapravo stimuliše prilagođavanje“, rekla je docent Aleksandra Penezić, Biološki fakultet BU.

Izumiranje vrsta je deo evolutivnog procesa, i prirodna je pojava koja se dešava milenijumima unazad. Međutim, uticaj ljudske aktivnosti na prirodu postao je toliko intenzivan da priroda ne uspeva da isprati tempo promena i izvrši adekvatnu adaptaciju.

„Najnormalnije je da neke vrste izumeru koje nisu prilagođene na dato okruženje. Čovek pojačava taj negativan uticaj. Najčešće i nenamerno, zadovoljavajući neke svoje potrebe, jer čovek je istovrsta životinje kao i mnoge druge, ali je on zapravo, da bi sebi prilagodio, narušio staništa mnogih drugih vrsta.

Jedinke su tu koje moraju da nađu način da se prilagode ili neće više postojati“, rekla je docent Aleksandra Penezić, Biološki fakultet BU.

Kada bismo, hipotetički, ovog trenutka zaustavili sve negativne uticaje na prirodu i ekosisteme, prirodi bi trebalo mnogo vremena da se navikne na to novo stanje, koliko god ono u teoriji bilo idealno. Tako je i sam pojam ravnoteže u prirodi podložan promenama, i verovatno nikada neće biti konačno definisan.