Rođendan Zavoda za zaštitu prirode – prve propise o životnoj sredini imali smo još u Dušanovom zakoniku

Prvo područje koje je zaštićeno na teritoriji današnje Srbije bila je Obedska bara. Ona je stavljena pod zaštitu 1874. godine. Na osnovu primenjenih mera institucionalne zaštite prirode tokom sedam decenija površina zaštićenih područja u Srbiji trenutno iznosi tačno 762.960 hektara, odnosno 8,62 odsto teritorije Srbije.

„Možemo da kažemo da u okviru delatnosti institucionalne zaštite, koja zapravo i počinje sa osnivanjem Zavoda davne 1948. godine, proglašenjem spomenika prirode Velika i Mala Ripaljka kod Soko Banje, sa njim smo počeli institucionalno zaštitu, a kao što ste rekli, zakonska zaštita počinje mnogo ranije. Imamo dugu tradiciju zaštite prirode. Od tada do danas, možemo da se pohvalimo da je u sistemu zaštićenih područja blizu 500 prirodnih dobara različitih kategorija“, rekla je Nataša Panić, šef Odeljenja za obrazovno-izdavačku delatnost i komunikacije u Zavodu.

Među zaštićenim područjima su nacionali parkovi, parkovi prirode, specijalni rezervati prirode koji su staništa pojedinih jako retkih i ugroženih vrsta, predeli izuzetnih odlika…

Na dan Zavoda, otvora se izložba U susret zaštiti prirode, u okviru koje se predstavlja sedam novih zaštićenih područja. Izložba je otvorena za sve zainteresovane građane koji žele da je vide, i koji ujedno mogu pogledati i redovnu izložbenu postavku u Zavodu koja nosi naziv Zaštita prirode u Srbiji.

Na Tari – 58 medveda

Tara je zaštićena zakonom 13. jula 1981. godine, a šire područje je poznato po mnoštvu i bogatstvu biljnih i životinjskih vrsta, ali najviše po medvedima.

„Država je zakonom zaštitila medveda, i mi smo negde da kažemo, reproduktivni centar medveda u Srbiji. Konstantno radimo razne analize i projekte kada je u pitanju medved. Pre tri, četiri godine radili smo genetsku analizu, i po našim podacima preko 200 uzoraka, konstatovali smo da na Tari ima negde oko 58 različitih jedinki. To ne znači da su sve na Tari, da ne bi uplašili posetioce.

U tom periodu, da li su bili na Tari, da li su prešli preko Tare, mi ćemo ove godine, da kažemo, uporednu analizu raditi po istom metodu, tako da ćemo dobiti podatke o tome da li se ta populacija povećala ili smanjila. Da kažemo, za ljubitelje Tare, nema bojazni“, izjavio je Dragić Karaklić, direktor Nacionalnog parka Tara.

Tara je i deo novog Uneskovog programa pod nazivom „Čovek i biosfera“.

„Da kažemo, sa naše strane upravljača, to ide dobrim putem. Međutim, s obzirom na to da se Nacionalni Park Drina nalazi na teritoriji Republike Bosne i Hercegovine, sada su na nivou dve države pregovori, da se ti, da kažemo jednostavno, zakonski akti usaglase, da bi moglo da se dođe do proglašenja rezervata biosfere Tara-Drina“, dodao je Karaklić.

Zavod predstavlja i jedan novi projekat koji je u vezi sa edukacijom i igrom.

„Prilika je da predstavimo i naš deo rada vezan na promovisanje i predstavljanje zaštićenih prirodnih dobara. U sklopu toga, Zavod izdaje raznorazne publikacije, i predstavlja jednu novinu i nov projekat, a to su Interaktivne mape zaštićenih parkova. Želeli smo da pre svega predstavimo da se priroda nalazi i u urbanim sredinama, tako da mi imamo i naše parkove u gradovima koji su zaštićeni, rekla je Panićeva, i dodala da je jedna od takvih lokacija Topčiderski park.

„Kroz društvenu igru koja sadrži jednu interaktivnu mapu, na kojoj su obeleženi najznačajniji i prirodni i kulturni objekti u okviru parka, vi možete da se krećete kroz park. Kad dođete do određene tačke, imate karticu koja vam predstavlja taj, da kažem, pojedinačan objekat u parku koji smo izdvojili, ali takođe i QR kod koji, kada ga snimite, vas vodi na kratak video-zapis o vrednostima upravo tog objekta pred kojim se nalazite.

Kako biste proverili šta ste zapravo naučili o tom području, ovaj paket sadrži i jedan mini kviz i to dva tipa kviza, jedan za decu i jedan za odrasle, kako biste još jednom prošli kroz sve vrednosti i znamenitosti područja koje su obišli“, objasnila je Nataša Panić.

Tara je nacionalni park već 43 godine, a sada se počelo sa naplatom taksi za motorna vozila, što se ranije nije moglo iz tehničkih razloga.

„Mi smo napokon ove godine završili ulazne kapije i kada su se stekli tehnički uslovi, mi počinjemo da vršimo naplatu, kao i kolege iz drugih nacionalnih parkova, kao što su Kopaonik, Fruška Gora i imamo, da kažemo, saznanje da će i nacionalni park Đerdap, koji će isto kad se steknu tehnički uslovi, početi sa naplatom“, objasnio je Karaklić.

Dr Dragana Ostojić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije govorila je koja su nova područja Srbije pod zaštitom i kako izgleda procedura kojom se ta zaštita ostvaruje.

To su spomenici prirode „Vražji kamen – Prosečnik“, „Mrkonjski vis“, „Dubočka pećina – Gaura mare“ i predeli izuzetnih odlika „Cer“, „Klisura reke Đetinje“, „Ada Ciganlija“ i „Vardenik“.

Najveći napredak u zaštiti prirode u Srbiji zabeležen je sedamdesetih godina, tako da je 1976, površina pod zaštitom dostigla tri odsto državne teritorije. Usledili su blaži rast i stagnacija, da bi do početka ovog veka zaštićena područja zauzela 4,6 odsto državne teritorije.

Prostornim planom Republike Srbije za period 2010-2020. i Nacionalnim programom zaštite životne sredine predviđeno je da 10 procenata bude pod zaštitom do 2012. godine, a 12 odsto do 2020. godine.

Međutim, zaštićena površina je od sredine 2000-ih ponovo stagnirala duže od decenije na oko šest odsto, čak se povremeno i smanjivala, da bi se tek poslednjih godina povećala na oko osam odsto, ili nešto više od 700 hiljada hektara.

U Evropskoj uniji čiji je prosek zaštićenih područja 25 odsto, najviše površina pod zaštitom imaju Luksemburg (55%), Bugarska i Slovenija (po oko 40%), a najmanje Belgija (14%), Irska i Finska (po oko 13%). Treba naglasiti da u članicama EU, osim područja proglašenih po nacionalnom zakonodavstvu, postoje i područja EU ekološke mreže NATURA 2000, koja su znatno povećala površine pod zaštitom.