Prva uspešna ventelesna oplodnja belog nosoroga daje nadu za spas vrsta kojima preti izumiranje

Embrion južnog belog nosoroga proizveden je in vitro iz sakupljenih jajnih ćelija i sperme i prebačen u surogat majku južnog belog nosoroga u kenijskom rezervatu Ol Pejeta 24. septembra 2023.

Međunarodni „Bioreskju“ tim uz podršku nemačke vlade potvrdio je trudnoću od 70 dana sa dobro razvijenim muškim embrionom dužine 6,4 centimetra.

„Učinili smo nemoguće mogućim“, rekao je Tomas Hildebrand, šef Lajbnic instituta za zoologiju i istraživanje divljih životinja, na konferenciji za novinare u berlinskom zoološkom vrtu Tirpark.

Poslednji mužjak severnog belog nosoroga uginuo je 2018, a preostale su samo dve ženke.

Fatu i njena majka Najin su pod jakom zaštitom u rezervatu Ol Pejeta, ali nijedan od njih nije sposobna da iznese mladunče do kraja termina, što znači da je vrsta faktički izumrla.

Severni beli nosorozi, koji su zapravo sivi, nekada su slobodno lutali u nekoliko zemalja istočne i centralne Afrike, ali je njihov broj naglo opao zbog rasprostranjenog krivolova na njihove rogove.

Trka s vremenom

Konzorcijum „Bioreskju“ se utrkivao s vremenom kako bi spasao najugroženijeg sisara na svetu.

Svoj rad su započeli koristeći južne bele nosoroge koji je bliski rođak severnih i čiju populaciju čini na hiljade jedinki – i smatra se da predstavljaju primer očuvanja ugroženih vrsta, mada i njima takođe preti ilegalni lov.

Projekat je trajao godinama i morao je da prevlada mnoge izazove: od pronalaženja kako da se sakupe jajnu ćeliju od dve tone teških životinja, do stvaranja prvih embriona nosoroga u laboratoriji i pokušaja da se ustanovi kako – i kada – da se oni implantiraju.

Bilo je potrebno 13 pokušaja da se postigne prva održiva potpomognuta trudnoća kod surogat majke južnog belog nosoroga.

„To je veoma izazovno kod tako velikih životinja, jer treba postaviti embrion u reproduktivni trakt, koji je skoro dva metra unutar životinje“, rekla je Suzan Holc za Bi-Bi-Si njuz.

Embrion, koji je napravljen korišćenjem jajne ćelije ženke južnog belca iz zoološkog vrta u Belgiji i oplođen spermom mužjaka iz zoo-vrta u Austriji, prebačen je u surogat ženku u Keniji, koja je zatrudnela.

Međutim, uspeh je pratila tragedija.

Sedamdesetog dana trudnoće, surogat majka je uginula nakon što se zarazila klostridijom – bakterijom pronađenom u zemljištu koja može biti smrtonosna za životinje.

Ovo je bio težak udarac za tim naučnika, posebno što je obdukcija otkrila da se fetus muške jedinke od 6,5 cm dobro razvija i da je imao 95% šanse da se rodi živ.

Šta je sledeći korak

Ali pokazalo se da je tehnika funkcionisala i da je moguća održiva trudnoća pomoću vantelesne oplodnje. Sada je sledeći korak da ovo isprobaju koristeći embrione severnog belog nosoroga.

Postoji samo 30 ovih dragocenih embriona, uskladištenih u tečnom azotu u Nemačkoj i Italiji.

Stvoreni su korišćenjem jaja sakupljenih od Fatu, mlađe ženke u Keniji, i sperme sakupljene od dva mužjaka severnih belih nosoroga pre nego što su uginuli.

Međutim, pošto nijedna od poslednja dve ženke sa severa ne može da zatrudni zbog kombinacije starosti i zdravstvenih problema, embrion će biti implantiran u matericu surogat ženke južnog belog nosoroga.

Ova vantelesna oplodnja za podvrste nikada ranije nije isproban, ali naučnici su uvereni da će uspeti. „Bioreskju“ tim se nada da će implantirati embrione u narednim mesecima. Oni žele da se mladunče rodi dok su severni beli nosorozi još živi.

„Želimo da sačuvamo društvenu komunikaciju, društveno nasleđe severnog belog nosoroga tako što ćemo dobiti prvo tele kako bi mogli da nauči ‘jezik’ od poslednja dva nosoroga, da od njih nauče kako da se ponašaju“, objasnio je prof. Hildebrand.

Istraživači su svesni da dodavanje još životinja vantelesnom oplodnjom neće spasiti ovu vrstu – ne bi bilo dovoljno genetske raznolikosti da bi se stvorila održiva populacija.

Tako da oni istovremeno rade na još eksperimentalnijoj tehnici, pokušavajući da stvore spermu nosoroga i jajašca od matičnih ćelija, kako bi nastavili da proizvode embrione.

Opet, za ovo će biti potrebno vreme i biće mnogo naučnih izazova koje treba savladati.

Neki stručnjaci za divlje životinje takođe tvrde da bi se ulaganje više novca i resursa u vrstu koja je jednako dobra kao izgubljena mogla bolje iskoristiti za spas održivijih vrsta.

Međutim, Jan Stejskal, koordinator projekta „Bioreskju“ iz Safari parka Dvur Kralove u Češkoj, odakle su Najin i Fatu poreklom, rekao je: „Jedna stvar koju moramo razumeti je da iza izumiranja severnog belog nosoroga stoji čovjek. Ne zbog nekog evolucionog pritiska, već čiste pohlepe, da se dokopaju roga nosoroga.“

„Dakle, na neki način smo odgovorni i ako zaista imamo tehniku koja nam može pomoći da ih spasemo, onda mislim da imamo odgovornost da je iskoristimo i pokušamo da to učinimo“, naglašava Stejskal.

Samjuel Mutisija, šef istraživanja i očuvanja vrsta u Ol Pejeti, dodao je da su severni belci kritična strana ekosistema i da je tim „predan da učini sve što je u ljudskoj moći da neguje, štiti i oporavlja vrstu“.