Mogu li film i pozorište da utiču na podizanje ekološke svesti

Kolika je moć filma u podizanju ekološke svesti pokazuje film Erin Brokovič, o borbi jedne žene protiv kompanije odgovorne za zagađenje vode, za koji je Džulija Roberts osvojila Oskara.

„Film je izašao 2.000. i u prvih 30 dana od puštanja filma, dobili smo 100.000 imejlova, iz 126 zemalja i delova sveta, i svi su se ticali problema sa vodom“, naglašava Erin Brokovič, ekološka aktivistkinja.

S druge strane, moć filma iskoristila je i duvanska industrija koja je davala milione dolara holivudskim glumcima da promovišu cigarete, što je kasnije postao kliše, pa su reditelji nastavili da ih promovišu i besplatno, ne razmišljajući o tome da godišnje više od pet miliona ljudi u svetu umre od posledica upotrebe duvana.

„Dokazano je da gledanje filmova i serija koje sadrže prizore pušenja utiče na želju za započinjanje pušenja. Postoji studija koja govori o tome ako je mlad čovek izložen oko 500 kadrova koji sadrže scene pušenja da se verovatnoća da će početi da puše u sledeće dve godne povećava za 30 posto“, naglašava neuropsihijatar dr Snežana Alčaz.

Zato je važna edukacija zbog čega je bitno da tema zelene tranzicije u kulturi bude sve je prisutnija.

„Mislim da je potrebno dosta više da se uloži, da se radi u adekvatnom umetničkom prikazu zelenih tema. Mislim da su mladi za to jako zainteresovani“, smatra Ilija Stojković, student Fakulteta dramskih umetnosti

„Zapravo svaki segment društva, svaka industrija, svaki sektor treba da dâ svoj doprinosti u ostvarenju zelene agende, pa i između ostalih i kulture i umetnost“, naglašava Tijana Mićanović, master student Fakulteta dramskih umetnosti.

„I kultura i umetnost sa jedne strane ima obavezu da edukuje i promoviše narative u pogledu ekološke održivosti, ali sa druge strane i da uključi zelene principe u procedure rada“, ističe prof. Jovana Karaulić, prodekan na Fakultetu dramskih umetnosti.

Mediji su sve značajniji posrednik između nauke i javnosti kako bi se razumele klimatske promene.

„Mediji mogu da nam pomognu kako da te komplikovane informacije prevedemo u neki oblik koji se na mnogo lakši način i distribuira i usvojaju i omogućavaju nam da imamo trenutak kada dobijemo priliku da objasnimo ono što u stvari znamo“, dodaje klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

„Značajan aspekt jeste kako obezbediti da se taj sektor kulture i kreativnih industrija u kratkom roku koji nam je dat do 2050. godine da se transformiše i ozeleni“, napominje Radovan Nikčević, menadžer projekta EU za zelenu agendu u Srbiji.

Tema zelene tranzicije u kulturi i prelazak na ekološki održive modele umetničke produkcije su sve prisutniji i sve su češći uslovi i za pristup fondovima za finansiranje filmova da projekat bude ekološki održiv.