Zadatak urbanista je da nam gradovi budu čisti i zdravi za život

Više od polovine svetskog stanovništva danas živi u gradovima, a procenjuje se da će do 2050. godine u gradovima živeti dve trećine ljudi. Zbog toga je zadatak urbanista planiranje gradova sa manjom potrošnjom energije i sa više zelenila.

„Kao prvo, to je koncept da grad podržava stanovnika, da omogućava zdrav boravak, da sadrži prostore u kojima će se on osećati prijatno i koji će mu omogućavati zdrave uslove, ali ne samo u smislu zdravog vazduha, nego i u psihološkom pogledu“, navodi prof. dr Aleksandra Krstić-Furundžić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

„Da bismo postigli čiste i srećne gradove, treba više da slušamo stanovnike, da poštujemo njihove želje, da ih uključujemo u izredu planskih dokumentata. Da ih uključujemo, da ih podučavamo kako na neformalni način da se uključe u procese planiranja i da ih edukujemo“, smatra prof. dr Aleksandra Đukić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

„Izazovi sa kojima se suočavamo uslovili su primenu različitih strategija. Pre svega uvođenje zelenih površina, i sprovođenje kontinualne zelene infrastrukture u gradovima. U tome prednjače, bogati, gradovi zapadnog sveta, posebno velike evropske prestonice, poput Pariza, Milana, Londona, Brisela“, napominje prof. dr Milena Vukmirović sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Najčistiji vazduh udišu stanovnici skandinavskih zemalja, u kojima je prosečan životni vek deset godina duži nego u Srbiji. A do čistijeg vazduha došli su korišćenjem čistih izvora energije, prilagođavanjem saobraćaja, odgovornijim upravljanjem otpadom...

„Norveška se odlučila da postane zemlja u kojoj će stvarati neku novu industriju, a to je industrija znanja. Znači, to su znanja arhitekturna, inženjerska, sociološka, sva znanja koja mi imamo. Da sakupimo i da radimo na tome“, naglašava prof. dr Alenka Temeljotov-Salaj, sa Univerziteta u Trondhajmu, Norveška.

Pored toga što je pooštreno zakonodavstvo u zemljama Evropske unije uvedene su značajne olakšice i subvencije za energetski efikasnu gradnju i mere smanjenja zagađenja.

„Održivo planiranje zapravo znači da vi nekad ne treba da gradite. Znači, sama ideja da se treba graditi pored svega šta je napušteno i zapušteno je besmislena. Najbitnjije je ono šta vi imate, zelene infrastrukture na lokalitetu“, kaže prof. dr Ivana Katurić, arhitekta, URBANEKS, Split.

U Srbiji oko 60 odsto stanovnika živi u urbanim područjima, gde je najviše automobila, gde se proizvodi najviše otpada i gde je vazduh najzagađeniji. Zbog toga je jedan od zadataka urbanista - primena rešenja i tehnologija koje su već pokazale rezultate u mnogim zemljama.