Kako da održiva arhitektura i energetska efikasnost budu važnije od profita

Rešenja mladih arhitekata i dizajnera za ekološke samoodržive kuće površine do 25 metara kvadratnih, locirane u prirodi mogući su odgovor na pitanje o egzistencijalnom minimumu za život.

„Kuća je postavljena na konstrukciju, tako da kada se fasadna opna otvori zapravo se unutrašni prostor proširuje na spolašnji i formiraju se terase od tog paljenog drveta. Ono što bih takođe izdvojila, jeste adaptibilnost unutrašnjeg prostora, navodi Sara Kocić, master student arhitekture Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

„Napreduje edukacija o održivoj arhitekturi. Sve je više zainteresiranih studenata, jer prate sami po vlastitom intersu, a i sve je više profesionalaca koji znaju sve više jer se radi o njihovoj profesionalnoj odgovornosti“, napominje prof. dr Ljubomir Miščević,profesor Arhitektonskog fakulteta u Zagrebu i član žirija konkursa „Mikro eko kuća“.

Ideja konkursa je da se kroz promociju mladih stvaralaca afirmiše koncept ekološke arhitekture. Održiva arhitektura pre svega štedi energiju i ne ugrožava životnu sredinu.

„Moramo da podučavamo studente arhitekture, ali i sve ljude da posmatraju svet na drugačiji način znajući da imamo odgovornost šta gradimo za sledeće generacije. Moramo da razmišljamo i o klimatskim promenama. Kada govorimo o održivoj arhitekturi u Italiji, prvo se pomisli da mi gradimo zgrade - vertikalne šume, ali siguran sam da to nije dovoljno. To je i stvar pogleda na svet i na budućnost“, naglašava arhitekta Stefano Pujati iz Torina.

I dok stručnjaci ukazuju na dugoročne prednosti održive gradnje u praksi je sve manje zelenila i sve više betona.

„Nažalost u velikom broju slučajeva svi ti objekti veliki ti blokovi nisu možda ispunili te ključne atribute. Korak je napravljen. Gradovi budućnosti moraju da budu parterni gradovi, osunčani gradovi puni prostora za pešaka, puni vodenih površina, puni prostora za susrete za ljude. Znači gradovi za ljude“, ističe arhitekta Vladimir Lovrić, osnivač Međunarodnog kongresa „Održiva arhitektura – energetska efikasnost“.

„Čim nije obavezno i čim nema zabrana i finansijskih opterećenja za investitora on nema razloga da radi nešto što je skupo. Nažalost, mi želimo brze rezultate i jeftino kinesko. Materijali su uglavnom slabi, ljudi čuju jedni druge u stanovima, loša je izolacija. Nažalost, stanovi su nam takvi. Mislim da je arhitekta onaj poslednji kotačić koji se ne sluša, sluša se samo profit“, smatra prof. dr Eva Vaništa Lazarević sa Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Građevinski sektor koji je odgovoran za 39 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte povezanih sa energijom mogao bi da bude ugljenično neutralan sa već postojećim tehnologijama. Na primer, Brisel je za samo sedam godina transformisao svoje zgrade iz reda onih sa najnižom energetskom efikasnošću u najbolje u celoj Evropi.