Veće temperature, manje leda, više vodene pare – kako „zaglavljeni vremenski sistemi“ uzrokuju prirodne katastrofe

Jedan od glavnih uzroka jesu klimatske promene, odnosno činjenica da se klima na našoj planeti promenila. „Razlog zašto je to tako – zato što je danas planeta toplija za jedan stepen, a u toplijoj planeti vi možete imati veću količinu vodene pare. To je jednostavno fizički zakon. Što je viša temperatura vazduha, u takav vazduh možemo da smestimo više vodene pare. I da ponovim, pošto je danas planeta u proseku toplija, i toplija u proseku za jedan stepen, tih dodatnih jedan stepen, znači da u vazduhu može da ima sedam odsto više vodene pare. I to je jedan od prvih razloga zašto su oluje postale razornije i količine padavina veće za kraće vremenski period”, rekao je profesor Fizičkog fakulteta profesor dr Vladimir Đurđević.

U ovom delu severne Afrike je palo otprilike sto puta više kiše nego što je prosek za septembar.

„U septembru obično u tim delovima padne između jedan ili četiri milimetara kiše, u ovom slučaju imali smo preko sto milimetara, u nekim mestima smo imali sto pedeset, baš na tom mestu gde je bilo između sto pedeset, sto sedamdeset, prosek za septembar je jedan i po milimetar, znači sto puta manje od onoga što smo imali. I onda zbog toga infrastruktura je napravljena za određene klimatske uslove i za određene ekstreme, ali ako su ekstremi ovako izraženi, onda se postavlja pitanje i da li je ta infrastruktura adekvatna. U tim trenucima došlo je do pucanja brana i tako dalje", naveo je profesor.

Drugi razlog koji navodi je isto povezan sa klimatskim promenama, a odnosi se na to što danas na Severnom polu imamo manju količinu leda nego u prošlosti. Utoku leta imamo oko 40 odsto manje leda.

„Ta manja količina leda remeti način kako vazduh putuje preko severne hemisfere. Znači putanja vremenskih sistema, zavisi od toga kolika je razlika u temperaturi mizeđu Severnog pola i Ekvatora. I pošto je ta danas razlika manja, jer na Severnom polu fali led i tamo je znatno toplije nego na ostatku planete, gledajući uslove u prošlosti, onda vremenski sistemi češće budu zaglavljeni na pojedinim područjima, umesto da putuju od zapada prema istoku, što je neka, da kažem, standardna priča za atmosferu", objasnio je prof. Đurđević.

Sve češće dešava da imamo sisteme koji su stacionirani danima iznad određenog područja. Tako je bilo i u ovom slučaju.

„Zato je kod nas u toku ove oluje bilo danima jako lepo vreme, bez oblačnosti, maltene sunčno, zato što je iz nas bio vremenski sistem koji je anticiklon, koji donosi lepo vreme i koji se nije premeštao ni levo ni desno našeg područja, a s druge strane, iznad ovog dela severne Afrike imali smo formiranje jedne oluje koja se danima maltene vrtela iznad istog područja, i na kraju je završila u Libiji i donela ogromne količine padavina”, ističe gost Jutarnjeg programa.

„Bloking-sistem"

Pre Libije i u Španiji su zabeležene rekordne vrućine kao i iznad velikog dela Evrope. Grčka, Turska i Bugarska pre Libije su bile na udaru oluja.

„To je bloking – sistem visokog pritiska koji se pozicionira nad jednim područjem i tu možda stoji danima, pa čak i nedeljama. Mi smo bili u tom polju visokog pritiska i zato je kod nas bilo lepo vreme i visoka temperatura u Italiji, recimo u centralnim delovima Evrope, dok je s druge strane na istoku Evrope bilo polje niskog pritiska koje takođe se nije pomeralo, nego je tu ostavilo non-stop i u tom polju se non-stop formirala i cirkulacija koja donosi velike padavine.

U početku je to više bilo neko olujno vreme, u situaciji kada je taj sistem bio iznad Turske, iznad Bugarske, iznad Grčke, tamo su produkovane velike količine padavina, ali u jednom trenutku, opet potpuno neobičajeno, taj sistem, umesto da je nastavio da putuje prema istoku, pošto je to neki standard u atmosferi, on je u stvari krenuo da ide prema zapadu i da se spušta prema jugu i u tom njegovom premeštanju od Grčke prema Libiji, došlo je do jačanja tog sistema, tako da se iz jednog olujnog sistema u stvari formirao takozvani medikein ili mediteranski uragan. To su cirkulacioni sistemi koji liče na ove američke uragane koje često vidimo u vestima, ali su malo manjih dimenzija”, ispričao je profesor.

Kaže da razornost tih sistema može isto takođe da bude vrlo slična ovim američkim uraganima: „Razlog zašto se dešava ta vrsta neobičajnosti u smislu cirkulacije, kažem ponovo, jeste taj što su nam klimatske promene donule situaciju da na severnom polu ima mnogo manje leda nego pre da taj led je na neki način kontrolor toga kako vremenski sistemi putuju zato što je vrlo važno kolika je razlika između Ekvatora i pola, to je danas isto poremećeno, tako da klimatske promene, mi najčešće pričamo o tome kako se planeta zagreva, kako je sve toplije, sve više toplih telasa, ali u stvari na planeti zbog klimatskih promena se menja i cirkulacija i način kako vremenski sistemi putuju, i zbog toga mogu da se dešavaju ovako neobični ekstremi sa puno padavina”.

Fizički zakoni se ne menjaju

Govoreći o predviđanju ovakvih pojava profesor Đurđević ističe da su, bez obzira što kretanja nisu uobičajena, ona i dalje podložna fizičkim zakonima, i da su meteorološki modeli koji služe za prognozu vremena – bazirani na tim zakonima.

„Fizičke zakone kažem – ne interesuje da li je planeta toplija ili manje topla, oni su uvek isti i u tom smislu zbog toga su i prognoze na neki način. Nekoliko dana unapred mi znamo da situacija postaje kritična. Ne znamo baš sve konsekvence ili ne znamo recimo da li će pasti 115 ili 150 litara kiše, ali vidimo da se sprema anomalija koja je potencijalno opasna i u tom smislu i ova prognoza, čak i prognoze u Grčkoj, pa i u Turskoj, sve te prognoze.

Nekoliko dana unapred se je videlo da će postojati ekstremne padavine. Opet je, da kažem, problem ili nešto što trebamo da saznamo u budućnosti bio taj kako tu informaciju iz meteorološkog centra preneti na teren. Kako reći ljudima da su opasnosti i da se oni sklone. To je nešto što danas u većem delu sveta ne funkcioniše. Vrlo je teško obavestiti pravovremeno i adekvatno ljude da bi se oni zaštitili, da kažem, u tom periodu kada je najkritičnije. Najčešće, eto, pričali smo i zbog oluja kod nas o tim sistemima sa mobilnom telefonijom. To je možda nekako najbolji način da se dopre do najvećeg broja ljudi, ali postoji i drugi načini. Nisu više problem meteorološke prognoze, da su one nepouzdane, nego je problem kako tu informaciju preneti ljudima da ljudi to razumeju i da se ponašaju adekvatno u odnosu na to što je upozorenje.

Istraživače manje iznenađuju navedene promene.

„Akumulacija tog znanja je toliko danas ozbiljna da smo maltene prekrili svaki segment naše planete, svaki ćošak. Opet ovim problemom se naučnici bave već preko 40 godina, tako da smo imali dovoljno vremena da razumemo šta je potencijalno moguće da se desi i kako će to izgledati. Naravno, nekad kad čitate istraživanje, pa vam se možda iz tog istraživanja učini da je ovo zaista neverovatno, da i takvu stvar možemo očekivati, a onda se to desi u realnom životu, onda možda malo budete iznenađeni, ali u principu većina stvari koje se danas dešava na planeti i s kojima moramo da se suočavamo jeste nešto što je nauci poznato i što je pre više decenija puno stvari.

Recimo ova priča o intenziviranju padavina, to su istraživanja još sa kraja 80-ih i početka 90-ih godina, tada je jasno se znalo da moramo da očekujemo intenziviranje padavina u budućnosti, danas samo verifikujemo ta istraživanja i vidimo da su ti istraživači koji su u tom trenutku pisali te radove zaista bili u pravu. Nažalost, većina tih stvari koja se tiče klimatskih promena se negativno odražava na nas kao društvo i sistem koji funkcioniše na planeti, ali i na biljni i životinjski svet koji takođe trpi, o tome manje pričamo, ali je pojednako važno i štete koje nastaju u biljnom i životinjskom svetu zbog toga što se klima menja” dodao je.

Važnost ozbiljnog shvatanja problematike

Kaže da, nažalost ljudi ne razumeju možda dimenzije ovog problema i kompleksnost promena koje se trenutno dešavaju.

„Klimatske promene su, sa druge strane, opet danas toliko, da kažem, napredovale i toliko su sve prisutne da ljudi iskustveno već vide iz ličnog iskustva, vide da nešto nije u redu i da stvari ne izgledaju kao pre 30 i 40 godina, tako da često pričamo o tome da zime više kod nas nisu kao nekad, manje je snega, manje se zadržava, leta su postale izuzetno tople. U Beogradu je danas teško zamisliti da provedete leto bez klima uređaja, kojih osamdesetih, sedamdesetih godina nije bilo. Tako da ljudi imaju ta lična iskustva da stvari ne izgledaju kako treba i zbog toga možda češće i sami pričaju o tome da su stvari promenile, da se klima promenila. Međutim, kompleksnost problema i uzroci problema, to je aktivnost ljudi na planeti, znači dodavanje konstantno ugljenog dioksida u atmosferu, pojačavanje efekata staklene bašte.

Ljudi misle da su ove promene nekako došle same od sebe ili da su se tu pojavili niotkuda - nisu došle same od sebe. Krivi smo mi, da kažem, svi ljudi koji žive na planeti i način kako smo se prema njoj odnosili. Jednostavno, došao je trenutak da to naše dugotrajno negativno delovanje na životnu sredinu počinje da daje te svoje negativne efekte u kojima svaki dan sve dublje dolazimo. Tako da, s jedne strane su ljudi i svesni toga, vide jednostavno da nešto nije u redu, ali možda nisu svesni, celokupne priče, da kažem, nisu svesni celog tog problema u svom tom obimu i razloga zašto je to tako”, kaže prof. Đurđević.

Sve je više „klimatskih migranata"

Klimatski migranti takođe postaju sve vidljiviji fenomen, danas ih ima zaista puno i, osim unutar pojedinih zemalja, ljudi počeli da prelaze granice.

„Najčešće se to dešava u subtropskom pojasu Afrike. U Istočnoj Africi smo recimo zadnjih nekoliko godina imali izuzetno jaku sušu i veliki broj ljudi je počeo da napušta određene zemlje zato što su bili u potrazi za hranom i za bukvalno preživljavanjem. Tako da najveći broj klimatskih migranata danas je vezan za tropski i suptropski pojas.

Drugi, isto veliki razlog zbog čega veliki broj ljudi napušta određene lokacije su poplave koje su takođe imale razorne efekte nekoliko puta u zadnjih deset godina u oblasti Pakistana i ljudi koji žive na obali okeana, najčešće u pitanju Azija, Indokina, porast okeana u tim oblastima dovodi do toga da pojedini gradovi koji su višemilionski, a nalaze se na tim obalama, sve češće bivaju potopljeni zato što je okean danas u proseku malo viši nego u prošlosti, upravo zbog topljenja leda i zagrevanja okeana. Tako da u tom delu su danas primetne migracije koje već, da kažem, postaju vrlo merljive i vrlo evidentne u budućnosti.

Nažalost, biće sve više tih ljudi i dalje te migracije nisu takve da ljudi prelaze velike distance i da prelaze puno granica da bi pronašli negde sigurnost, ali, kažem opet, znajući da klimatske promene će najmanje sigurno još napredovati jedno 30 godina, i o takvim stvarima trebamo da razmišljamo pošto se radi o vrlo ozbiljnim problemima, izazovima. Videli smo tu u nekoliko primera zadnjih godina da migracije uopšte nisu stvar koja se lako rešava i koja se lako završava”, zaključio je profesor Đurđević.