Pčele vole da đuskaju, koriste alat i mogu da izazovu rat, a danas je njihov dan

Nažalost, mnoge vrste pčela su ugrožene zbog promena u načinu korišćenja zemljišta, zbog upotrebe pesticida, intenzivne poljoprivrede i klimatskih promena – ali postoje koraci koje možemo da preduzmemo da im pomognemo i zaštitimo ih.

1. Pčele vole da „đuskaju“

Pčele mogu da komuniciraju i donose odluke koje saopštavaju karakterističnim „plesom“.

Kada medonosna pčela izviđa i pregleda novo stanište, ona koristi precizne plesne pokrete kako bi reklamirala njegove prednosti. Što je mesto bolje, to pčela pleše duže i jače. Ako druga pčela naleti na nju, otići će da izvidi to mesto i ako joj se svidi i ona će početi da „igra“.

2. Pčele mogu da koriste alat

Medonosne pčele u Vijetnamu i drugim delovima Azije ugrožavaju džinovski stršljenovi, grabljivci koji napadaju pčelinje kolonije, ubijaju odrasle jedinke koje brane gnezdo i plene mlade pčele. Konkretno, proždrljiva vrsta stršljena Vespa soror je sposobna da uništi košnicu u roku od nekoliko sati.

Da bi sprečile takve napade, primećeno je kako pčele sakupljaju svež životinjski izmet i razmazuju ga oko ulaza u košnicu. Istraživači koji su objavili ovo otkriće krajem 2020. godine nazivaju to „fekalnim mrljama“. Istraživački tim veruje da izmet odbija stršljene grabljivce (koji su slični stršljenima ubicama) iz gnezda smanjujući vreme koje oni provode pokušavajući da probiju u koloniju.

„Otkrivena praksa upotrebe fekalija se ističe kao izvanredna iz nekoliko razloga“, navodi se u studiji. „Ovo je prvi nalaz o medonosnim pčelama bilo koje vrste koje upotrebljavaju materije koje nisu proizvod biljaka ili tečnosti na bazi vode. To je takođe prvi jasan primer medonosnih pčela koje koriste oruđe u prirodi.“

Pčele takođe signaliziraju neposredan napad tako što ispuštaju jezivu buku upozorenja.

3. Pčelinji izmet umalo nije doveo do hladnoratovskog sukoba

Osamdesetih godina prošlog veka smatralo se da je „žuta kiša“ – sitne mrlje žute boje pronađene na lišću džungle u Laosu i Kambodži – ostaci hemijskog oružja. Izbeglice iz tih krajeva rekle su da je ova kiša izazvala bolest i umiranje. Ove tvrdnje su isprovocirale Sjedinjene Države da optuže tadašnji Sovjetski Savez i njegove saveznike za hemijski rat.

Stručnjaci za pčele su kasnije otkrili da su žute tačke bile izlučevine masivnih rojeva divljih pčela.

4. Kad je bumbar mnogo gladan

Biljke proizvode blistavo cveće prepuno nektara da privuku oprašivače, ali šta da radi nestrpljiv, gladan bumbar kada to cveće još nije procvetalo?

Kada je polen oskudan, bumbari znaju da oštete listove biljaka paradajza i gorušice na vrlo originalan način, što prouzrokuje da biljka cveta do 30 dana ranije nego biljake koje nisu grickane, otkrili su naučnici u Švajcarskoj i Francuskoj.

Pčelama je polen izvor proteina koji im je potreban za uzgoj mladih.

Međutim, sve više temperature koje su posledica klimatskih promena dovode do toga da se pčele bude ranije posle zimske hibernacije i kreću u potragu za hranom, ali cveće još nije procvetalo. Vreme cvetanja, koje zavisi od količine svetlosti, manje je pod uticajem klimatskih promena, što stvara neusklađenost ciklusa zbog čega se dešava da pčele nemaju hrane u rano proleće.

5. Ljudi iskorišćavaju pčele hiljadama godina

Pećinska slika u Španiji za koju se smatra da je stara osam hiljada godina prikazuje čoveka na merdevinama kako sakuplja med. Tragovi pčelinjeg voska na grnčariji takođe ukazuju da su rani poljoprivrednici čuvali pčele pre devet hiljada godina. Med je takođe pronađen u drevnim egipatskim grobnicama.

Med je verovatno bio retka poslastica u praistorijskoj ishrani u kojoj je bilo jako malo slatke hrane, a mogla je imati i medicinsku upotrebu. Pčelinji vosak se mogao koristiti za vodootporne posude ili kao lepak.

Danas, med može ponuditi novu nadu u borbi protiv rezistencije na antibiotike. Sadrži prirodne antibiotike koji pomažu telu da se bori protiv infekcije. Naučnici rade na načinima da se lepljiva supstanca lakše nanese na rane, a mogla bi da se koristi u hirurgiji, ratnim zonama i našim domovima.

6. Neke pčele jedu meso

Ogromna većina pčela se hrani polenom i nektarom, ali neke vrste su evoluirale i hrane se mesom, zamenjujući leševe mrtvih životinja za cvetne livade.

Pčele lešinari u Kostariki imaju creva bogata bakterijama koje vole kiselinu sličnu onoj koja se nalaze u hijenama i drugim strvinarima, otkrili su naučnici sa Univerziteta Kalifornije, Riversajda, Univerziteta Kolumbija i Univerziteta Kornel 2021. godine.

Oni su tokom istraživanja postavili 16 zamki sa mamcem od 50 grama sirove piletine okačene na grani oko jedan i po metar iznad zemlje.

Iako se pčele lešinari hrane mesom, njihov med je i dalje sladak i jestiv, naglasili su istraživači.