Da li znate zašto vlažna staništa imaju nemerljiv značaj za čovečanstvo
Zime bez snega, sve toplija leta, industrijske i komunalne otpadne vode, urbanizacija i prekomerna eksploatacija zemljišta sve više ugrožavaju vlažna staništa - močvare, bare, ritove, delte reka i živi svet u njima. U okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji", Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj, predstavili su inicijativu za unapređenje zaštite vlažnih staništa i očuvanje raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta u njima, koja je pokrenuta uz podršku Vlade Švedske.
U prošlom veku nestalo je više od 60 odsto svetskih vlažnih staništa. Naučnici upozoravaju da nestaju brže od bilo kog drugog ekosistema.
„Vlažna staništa zauzimaju samo šest odsto površine, a u njima živi 40 odsto raznih biljnih i životinjskih vrsta. Takođe kada je reč o klimatskim promenama, tokom poplava one imaju značajnu ulogu u zadržavanju vode. Mi ćemo pružiti podršku za unapređenje zakonodavnog okvira i znanja stručnjaka u oblasti zaštite prirode, kao i za primenu inovativnih rešenja i razvoj održivih mehanizama finansiranja za obnovu biodiverziteta”, kaže Anas Karman, zamenik stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji.
Vlažna staništa poput močvara i tresetišta, pored očuvanja biodiverziteta, doprinose sprečavanju poplava, stabilnosti podzemnih voda, očuvanju obala od erozije i skladištenju ugljenika.
„Zaštita biodiverziteta je pitanje opstanka, jer naše društvo zavisi od raznovrsnosti biljnih i životinjskih vrsta na mnogo načina. Želimo da pomognemo Srbiji da ojača zaštitu i poveća ulaganje u biodiverzitet u narednim godinama. Potrebno je uspostavljanje širokog dijaloga o to važnoj temi”, izjavila je Anika Ben David, ambasadorka Švedske u Srbiji.
Ramsarska konvencija, potpisana u Iranu pre više od pola veka štiti 2.300 vlažnih staništa širom sveta.
Srbija je, kao zemlja članica te konvencije, proglasila jedanaest vlažnih područja od međunarodnog značaja.
„Zaštita prirode i biodiverziteta su od suštinskog značaja na putu Srbije ka Evropskoj Uniji. Nova inicijativa za očuvanje ovih dragocenih prirodnih ekosistema deo je šire podrške za ubrzanje zelene tranzicije privrede i društva u Srbiji, u skladu sa Zelenom agendom Evropske unije”, rekao je Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji.
Ministarstvo zaštite životne sredine je povećalo ulaganja za zaštićena područja u ovoj godini na 355 miliona dinara.
„Implementacija Zelene agende obuhvata sve segmente zaštite životne sredine, ali i drugih oblasti u našoj zemlji. Mi smo potvrdili sve međunarodne sporazume i ratifikovali sve međunarodne ugovore koji se odnose na ovu oblast zaštite životne sredine. Radimo intenzivno na povećanju finansijskih kapaciteta za bolje upravljanje zaštićenim područjima”, ističe Sara Pavkov, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Srbije.
Ramsarski lokaliteti Srbije su i Specijalni rezervati prirode Gornje Podunavlje, Koviljsko-petrovaradinski rit, Carska bara, Labudovo okno, Zasavica, Peštersko polje, Vlasina.
Коментари