Profesor Ratko Ristić: Srbija nije dužna da zastupa interese privatnih rudarskih kompanija

– Nama je potreban taj diverzitet i što veći broj različitih stručnjaka, jer problematika zaštite životne sredine nije privilegija bilo koje parcijalne oblasti. Mi smo upravo zbog toga i sastav odbora koncipirali da budu zastupljene i tehničko-tehnološke nauke, i prirodne nauke, i društveno-humanističke nauke, i medicinske nauke.

Uključili smo predstavnike naših instituta, ali i predstavnika studenata. I pored dva prorektora univerziteta, mislim da ćemo obezbediti jednu reprezentativnost.

Koliko su do sada univerzitetski profesori, a koliko studenti pokazivali interesovanje za zaštitu životne sredine?

– Čini mi se da je senzibilitet za probleme životne sredine razvijeniji kod mladih ljudi, što je jako dobro, ipak oni dolaze posle nas. Voleo bih da se veći broj profesora i istraživača sa Univerziteta u Beogradu uključi u ove teme, jer to bi podiglo kvalitet svih javnih diskusija na tu temu, a mislim da bi donosiocima odluka to bio izuzeno dobar putokaz u kom smeru treba da idu.

Može li uopšte da se postavlja pitanje da li je bitniji privredni razvoj ili zažtita životne sredine?

– Ako je na globalnom nivou potpuno jasno da je hrana kapital budućnosti, da za kvalitetnu proizvodnju hrane morate imati kvalitetno zemljište, vodne resurse, a Srbija ima izuzetan potencijal, jer imamo više površine poljoprivrednog zemljišta i boljeg kvaliteta nego, recimo, jedna Holandija koja zaradi 80 milijardi evra godišnje od izvoza poljoprivrednih proizvoda, a mi ne dobacimo ni do četiri i po, pet milijardi.

Imamo jedan potpuno neiskorišćen resurs i ako ga obazrivo, odgovorno koristimo to je kapital, vredan zalog za našu budućnost. Srbija nije dužna da zastupa interese privatnih rudarskih kompanija, bilo domaćih bilo stranih. Rudarenje da, ali samo u okviru onoga što je jasno definisan javni, a time i nacionalni interes.

Pored poljoprivrede, koju sam pomenuo, Srbija ima izuzetne razvojne i ekonomske mogućnosti u domenu mašinstva, u domenu proizvodnje nameštaja, u domenu softverskog inženjerstva, izvoza IT usluga.

Na šta treba da se fokusiramo da imamo privredni rast, a da sačuvamo životnu sredinu?

– Društveni razvoj mora da ima kvalitetnu privrednu i ekonomsku osnovu, ali je društveni razvoj uz visoke stope ekonomskog rasta potpuno besmislen ako mi raubujemo naše primarne prirodne resurse, mislim na vode, zemljište, na biodiverzitet, na kvalitet prostora u kome obitavamo, jer to će neminovno da ima stravične posledice po zdravlje stanovništva.

Nama je najvažnije da sačuvamo zdravlje našeg stanovništva, a pretpostavka za to je zdrava životna sredina. Samo one ekonomske aktivnosti koje se na jedan održiv, dakle, koristan i ne štetan način uklapaju u to su prihvatljive i dobrodošli su svi investitori koji nas tako vide.

Danas su najvažniji resursi u svetu čist vazduh, čista voda, zemljište i hrana. Da li mi umemo da čuvamo te resurse koje imamo?

– U vremenu koje dolazi, pogotovo u svetlu ove strašne ukrajinske krize, potpuno je jasno da je hrana pravi kapital i pravi zalog stabilnosti bilo koje zajednice i trebalo bi mnogo više pažnje da posvetimo očuvanju naših izuzetno vrednih zemljišnih resursana, i da se posvetimo na jedan strateški način ozbiljnijoj proizvodnji hrane od koje Srbija, uz sve ove ostale visoke tehnologije, prihvatljive industrijske vidove proizvodnje, zaista možemo da izgradimo jedno prosperitetno i imućno društvo.