Eterična ulja i borba protiv bakterija – koliko su korisni čajevac, žalfija i eukaliptus

Eterično ulje čajevca je posebno blagotvorno. Čajevo drvo je poreklom iz Australije, i pored lekovitih svojstava, ulje ove biljke ima ugodan miris. Koristi se uz pomoć difuzera.

Zagrejana smeša vode i eteričnog ulja dezinfikuje prostor i ubija na primer stafilokoke.

Narodni travar i novinar Momčilo Antonijević, dodao je da osim čajevca, žalfija i eukaliptus imaju slično dejstvo.

„Postoji nekoliko stvari na koje moramo da obratimo pažnju. Ulja se nikada ne nanose u nerazblaženom stanju direktno na kožu, ima dva izuzetka – čajno drvo i lavanda, a sva ostala se razblaže u nosećim uljima. To su maslinovo, bademovo, suncokretovo i potom se koriste se za masažu u kozmetičke svrhe. Etarsko ulje čajnog drveta je dobro kod bakterijskih infekcija kože, kod akni a pomaže i kod rozacee. Kod svih vrsta infekcija treba se obratiti lekaru", rekao je Antonijević.

Objasnio je kako se etarska ulja koriste za kućnu inhalaciju.

„Zagrejete litar vode, dodate dve, tri kapi esencijalnog ulja sa antiseptičnim dejstvom, pokrijete glavu peškirom i onda to udišete".

Naglašava da je pri kupovini ulja važno da obratimo pažnju na to da li uzimamo čisto ili razblaženo ulje. Ulje mora biti napravljeno kvalitetno da se može i oralno primenjivati, uprkos tome što, kako Antonijević kaže, to nije neophodno, jer se ova ulja resorbuju i bez oralne primene, recimo i samim utrljavanjem u kožu.

Beli luk kao neizostavna priča 

Kada se govori o bakterijama i borbi protiv njih, nezaobilazna je priča o belom luku.

Antonijević kaže da deluje protiv bakterija, gljivica, a prema nekim istraživanjima, beli luk ima i antivirusno dejstvo.

„Beli luk treba jesti svež, koristiti ga svež, kao i sremuš. Etarsko ulje belog luka nije za tako široku upotrebu. Ukoliko imate problem sa mirisom luka, sažvaćite malo peršuna", savetuje Antonijević uz napomenu da ne bi trebalo jesti beli luk koji ima klicu.

Može da se proguta i ceo čen belog luka, što je posebno pogodno za ljude sa tegobama sa varenjem.

I kora hrasta je lekovita kod borbe sa bakterijama, smilje, list oraha... a to dejstvo uglavnom dolazi iz fitoncida koje sadrže.

Na spisku biljaka koje imaju baktericidno dejstvo su i majčina dušica, rtanjski čaj, origano... Mogu se koristiti i u mešavinama čime se dobija sinergijsko delovanje.

Vranilova trava ili divlji origano je na visokom mestu biljaka koje imaju lekovito antiseptično svojstvo. Deluje na baterijske ali i na gljivične i virusne infekcije. Važno je znati da ovu biljku ne treba kuvati.

„Treba je preliti ključalom vodom, promešati, poklopiti i ostaviti da odstoji 20 minuta, nakon toga se procedi i čaj se pije dve do tri šolje u toku dana. Vranilova trava je odličan lek kod infekcija organa za varenje, disanje a posebno organa za mokrenje", rekao je Antonijević.

Breza ili kora rujevine se mogu kombinovati sa divljim origanom ali one se mogu kuvati. Zato se preporučuje posebna priprema, a kasnije mešanje dobijenih čajeva.