Zeleni parkovi na krovovima - oaze budućnosti

U Beogradu već postoje zgrade sa zelenim krovom. Retke su, ali korist koju imaju oni koji ispod krova žive, i svi ostali - je velika. 

„Kada padaju jake kiše zeleni krov je predviđen da drenira količinu vode, ali i zadržava pomoću panela, supstrata, a tako se smanjuje navala na kanalizacioni sistem", rekao je Radivoje Bulatović, vlasnik firme koja postavlja zelene krovove.

Kada se kaže zeleni krov, Beograđani, ipak prvo pomisle na bolji vazduh.

Neke zgrade u Beogradu trebalo bi uskoro da dobiju zelene krovove. Među prvima ozelenjeno će biti 340 kvadratnih metara krova opštine Voždovac. Za ovaj projekat javna nabavka traje do 27. septembra, a radovi će biti završeni sledeće godine.

Projekat za zgradu Gradskog stambenog već postoji, a i Beograđanka bi trebalo da dobije zelenu terasu.

„Taj prostor će biti i funkcionalan jer će biti jedan od rekreativnih prostora. Građani će moći da uživaju u lepom pogledu i prostoru, a biće to i edukativan prostor. U podizanju zelene infrastrukture tj. zelenih krovova i mera videli kao jednu od dobrih mera ekološkog prostora", rekla je prof. dr Jasmina Madžgalj, podsekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

Što se tiče stambenih zgrada, retko koja ima zeleni krov, a stanarima koji imaju probleme sa prokišnjavanjem ravnih krovova, to bi možda bio jedini spas. Ipak, u Beogradu je malo firmi koje se bave ovim poslom. Najjeftinije ozelenjavanje kvadratnog metra krova košta 50 evra. Garantuju da voda kojom se zalivaju biljke ne može da probije izolaciju.

„Većina ljudi kada nas pitaju prvo pomisli na zeleni crep ili zelenu tegolu što je zanimljivo, a ne na biljke koje bi bile na krovovima", istakao je Radivoje Bulatović, vlasnik firme koja postavlja zelene krovove.

Još 60-ih godina krovovi zgrada u Evropi bili su zeleni. U Kopenhagenu, Čikagu i Štutgartu se na vrhu većine zgrada nalaze ozelenjena igrališta.