Šta je toliko vredno u Jadru?

Zemlje koje su trenutno vodeće po eksploataciji litijuma su Australija, Čile, Argentina, Kina, Zimbabve, Portugalija i Brazil, a najveće rezerve litijuma u Evropi, prema dosadašnjim procenama, nalaze se upravo u Srbiji. Tako bi ovaj alkalni metal lako mogao da postane i "srpska nafta", jer se na teritoriji naše zemlje nalazi 10 odsto njegovih svetskih rezervi.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Dušan Podunavac, diplomirani inženjer geologije i ekspert za istraživanje mineralnih sirovina, istakao je da je u dolini reke Jadar 2004. godine, australijsko-britanska kompanija pronašla jedan novi mineral bora, nazvan jadarit, po reci Jadarit, u kojoj je i pronađen. To je kompleksna ruda litijuma-bora, po hemijskom sastavu on je natrijum-litijum-borat, hidrid bora.

"To je jedna od ruda iz kojih se dobijaju bor i litijum. Prema Geološkom institutu SAD, ovaj naš resurs je na trećoj poziciji u Evropi, sa resursima od oko 1,2 miliona tona litijuma. U svetskoj eksploataciji prednjače zemlje Južne Amerike, Čile, Argentina, Bolivija, Brazil", rekao je Dušan Podunavac, diplomirani inženjer geologije.

Ljudi koji žive u tom delu Srbije, nemaju dovoljno informacija o značaju samog jadarita, pa se bune i protestuju. Kako je najavio predsednik, ukoliko bude potrebno biće sproveden referendum u kome će građani odlučiti da li će strancima biti dozvoljeno da eksploatišu ovaj mineral.

„Najveći problem široke javnosti je neinformisanost, a ova vrsta eksploatacije bila bi jedinstvena u svetu. Ne postoje iskustva procesa proizvodnje, pa postoje opravdane sumnje uticaja na životnu sredinu. Ovog minerala u svetu nigde nema, pa je eksploatacija nepoznanica. Kompanija Rio Tinto je završila deo istraživanja i elaborat je overen u zvaničnim institucijama. Ostale su još dozvola i studija izvodljivosti", istakao je Podunavac.

Ističe da su koristi koje Srbija može imati rudna renta i zaposlenje određenih struka koje učestvuju u izgradnji. Cene litijuma u svetu rastu, kao i potražnja, pa kompanije imaju interes da ulažu u ovaj projekat. A naša država može imati korist od rudne rente.

„Balans profita sa životnom sredinom mora da se nađe, a institucije rade monitoring nad sprovođenjem mera koje će se predvideti sa ciljem zaštite", zaključio je dr Dušan Podunavac, ekspert za istraživanje mineralnih sirovina.