Osim što će vam ukrasiti dom, venci od cveća mogu imati i magijsku moć

Da li vam je poznat slatinski cvet ili gmelinova travulja – višegodišnja biljka metličaste cvasti koja raste na zaslanjenom zemljištu i cveta od jula do septembra. Naseljava istočnu Evropu, istočni Sibir, a u Srbiji je zastupljena u Banatu, Potisju i Podunavlju. Ovaj panonski je endem i zaštićena vrsta biljke.

Leto je na izmaku. To je vreme kada se, između Velike i Male Gospojine, u takozvanoj Međudnevnici, sakupljaju lekovite trave za koje se veruje da su tad najmoćnije. Prave se i venci od cveća.

Prilikom formiranja venca cveće ne mora biti skroz suvo, tako će se i lakše uklopiti i neće se lomiti. Potrebno je birati kontrasne boje i što raznovrsnije cveće različitih veličina jer će tako venac biti veseliji.

U srpskoj tradiciji venac ima višestruku simboliku. Vezan je za godišnje običaje, ali prati i čovekov životni ciklus – rođenje, život, nestajanje i ponovno rađanje.

„Od Božića od zimzelenog drveća ili bilja i stavljao se na košnice da bi se rojile pčele tokom čitave godine. Zatim uoči Đurđevdana, na beljani petak, rano ujutru su odlazile žene i uz pesmu brale cveće i onda su se splitali venci koji su bili namenjeni najviše ne samo za zdravlje, jer se potapalo i kupalo preko toga, nego i za stoku i sve što je bilo bitno za egzistenciju domaćinstva. Venac na kućna vrata se stavlja na Ivanjdan i nekada se u multietničkim sredinama po njemu znalo da ulazite u srpsku kuću“, navodi etnolog, Vesna Marjanović.

Cveće papirno-slamnate strukture nije teško gajiti. Potrebno je umereno plodno, dobro drenirano tlo bogato kalcijumom, a da bi bilo mnogo velikih cvetova potrebno je dosta sunca.

Venac od cveća može biti lep ukras na nekom zidu ili vratima. Jedino je važno da ne stoji direktno izlozen suncu, kako boje ne bi izbledele.