Pet načina da ublažite strahove zbog klimatskih promena

Psiholozi su već uspeli da prepoznaju širok raspon reakcija koje se razvijaju kod ljudi kao posledica straha od klimatskih promena, koje se kreću od izrazite anksioznosti, depresije, ljutnje, do teškog osećanja krivice.

U jednoj studiji iz 2018. godine, objavljenoj u časopisu Nature Climate Change, naglašava se da su to potpuno racionalni i normalni odgovori na zbrku u kojoj smo se svi našli.

S obzirom na to da su prognoze sve sumornije, logično je da su nam neophodni novi mehanizmi kako da se nosimo sa tim emocijama i kako da se suočimo sa izazovima koji nam predstoje. Portal Science Alert daje pet osnovnih saveta koje preporučuju psiholozi.

1. Vodite računa o sebi

Psiholozi primećuju da se kod mnogih ljudi anksioznost zbog klimatskih promena, osim očiglednog osećanja zabrinutosti i emocionalne uznemirenosti, često manifestuje i kroz zavisnost od neprekidnog traganja za vestima koje se time bave ili, pak, potpunim ignorisanjem takvih informacija.

„To što ćemo neprekidno biti u toku sa informacijama ne znači da će to doprineti rešavanju problema klimatskih promena, osim što će kod nas izazvati psihološki stres“, kaže se u priručniku koje je izdalo Australijsko društvo psihologa.

Važno je postaviti sebi granice u tome koliko ćemo se baviti ovim pitanjima. Jedan od načina je, recimo, da ne čitate o klimatskim promenama pre spavanja. Druženje, boravak u prirodi ili bilo koja druga aktivnost koja nam prija omogućiće da „napunimo baterije“ kako bismo se suočili sa svakodnevnim pretnjama i strahovima.

2. Druženje

Jedan od najefikasnijih načina suočavanja sa osećanjem nemoći i bespomoćnosti je druženje sa drugim ljudima. Socijalna podrška je jedan od najboljih načina da se suočimo sa bilo kojom vrstom stresa.

Kada pružamo podršku, razumevanje i utočište jedni drugima, postajemo bolje opremljeni za suočavanje sa nesigurnošću i promenama.

3. Preduzmanje akcije

Više od 170 švedskih psihologa i psihoterapeuta slaže se da su klimatski protesti zdrav i konstruktivan odgovor za studente koji osećaju zabrinutost zbog klimatske vanredne situacije. 

Ali ukoliko neko nije spreman da izađe na ulicu i protestuje, postoji još mnogo načina da se aktivira u ekološkom pokretu ili jednostavno, da o tome razgovara sa drugim ljudima.

„Sposobnost promišljanja, razmišljanja naglas i razmena misli sa drugima je način na koji mi ljudi učimo, menjamo se i razvijamo – ne kao pojedinci, već kao zajednica“, kaže se u tekstu koji je za Organizaciju ujedinjenih nacija napisao psiholog Rene Lercman.

4. Usredsredite se na ono što možete učiniti

Pokušaji da odgovorimo na bezbroj pojedinačnih akcija koje nam se predlažu preko medija ili da odgovorimo na sve optužbe da se ne ponašamo dovoljno „ekološki“ mogu nas dovesti u još veću zabunu i parališuću situaciju.

Realnost je da moramo da funkcionišemo i opstajemo u okviru sistema i okolnosti koje su nam na raspolaganju, čak i dok pokušavamo da ih promenimo. Kada znamo da je samo 100 kompanija odgovorno za gotovo celokupnu emisiju ugljen-dioksida i da su neophodne sistemske promene u načinu na koji je naše društvo organizovano, postavlja se pitanje kako uopšte, svako od nas može pojedinačno nešto sam da popravi.

Zato psiholozi predlažu da se usredsredimo na ono na šta možemo da utičemo, a ne na one aspekte stvarnosti koji uopšte ne zavise od nas.

5. Ohrabrenje

Nema sumnje da će se pod uticajem klimatskih promena naše okruženje promeniti, ali niko zapravo ne zna kako će to izgledati. Strah od ove nepoznanice doveo je neke ljude do krajnjeg nihilizma i u medijima su se rasprave svele na krajnosti koje predviđaju kataklizmu ili pak negiranje bilo kakvih promena.

Novinar Gardijana Džordž Monbajot ističe da je važno da budemo svesni toga kako se osećamo i da to osećanje prihvatimo, čak i ako je to osećanje očaja, jer nam napori da se izborimo protiv naših emocija oduzimaju još više energije.

Lercman, pak, smatra da je izbor između dve krajnosti, nade i propasti, lažna dihotomija i da se može zauzeti bezbroj pozicija između ovih krajnosti. Drugi kažu da nada ne znači nužno i optimizam.

Radikalna nada može značiti i napuštanje onoga što smo nekada mislili da će se dogoditi u budućnosti i spremnost da se suočimo sa neizvesnošću, kako bismo se usredsredili na ono što treba da učinimo kako bismo se prilagodili budućim događajima.

Zato je korisno je suprotstaviti negativne informacije sa pričama o hrabrosti i pozitivnim promenama, savetuju psiholozi.