Mrtva zvezda emituje radio-talase na svakih osam minuta dok kruži oko dvojnika Sunca

Novootkriveni sistem, nazvan GPM J071507-114153, pripada retkoj klasi kosmičkih objekata poznatih kao dugoperiodični tranzijenti. Ovi objekti proizvode radio-signale koji se naizmenično uključuju i isključuju u intervalima od nekoliko minuta do nekoliko sati. Istraživači sa Univerziteta Kertin prvi put su detektovali ovakve impulse iz sistema u kojem se nalazi beli patuljak u orbiti oko zvezde G-tipa, koja je po masi i temperaturi gotovo identična našem Suncu.

Dve zvezde u neobičnom plesu

Dosadašnja otkrića ove vrste obično su podrazumevala prisustvo manjih i hladnijih crvenih patuljaka, što ovo otkriće čini jedinstvenim u modernoj astronomiji.

Tokom praćenja neba pomoću radio-teleskopaMWA (Murchison Widefield Array) u Australiji, naučnici su primetili kratke bljeskove radio-talasa koji su stizali sa preciznošću sata, na svakih 7,9 minuta. Zanimljivo je da su se ovi impulsi pojavljivali samo tokom vremenskog prozora od oko šest sati, nakon čega bi usledio period tišine u trajanju od 26 sati.

Ovo ponašanje ukazuje na to da se radi o binarnom sistemu u kojem dve zvezde obiđu jedna drugu jednom u 32 sata, a radio-impulsi su vidljivi samo kada su zvezde u tačno određenom položaju. Nakon početne detekcije, teleskop Mirket (MeerKAT) u Južnoj Africi odredio je tačnu poziciju izvora, dok je Opservatorija Kek (W. M. Keck Observatory) na Havajima optičkim posmatranjima potvrdila prisustvo zvezde slične Suncu.

Oluje udaljene hiljadama svetlosnih godina

Iako su astronomi ranije pronalazili slične radio-signale, nikada nije bilo potpuno jasno koja od dve zvezde u sistemu generiše impulse. "Ovo je prvi put da su impulsi dovoljno jasni da možemo da vidimo kako se beli patuljak kreće u svojoj orbiti oko zvezde pratioca", objasnio je Sem Maksvini, glavni autor studije i naučnik na Opservatoriji SKA (SKA Observatory). 

Dodao je da zbog toga sada znaju da pulsacije dolaze iz regiona veoma blizu belog patuljka, a verovatno i sa same mrtve zvezde. Tim je na superkompjuterima obradio više od sto sati podataka kako bi potvrdio kretanje i razumeo dinamiku ovog udaljenog sistema.

Zahvaljujući rotaciji belog patuljka, njegov radio-snop prelazi preko Zemlje poput svetlosti udaljenog svetionika, osvetljavajući usput atmosferu zvezde pratioca. Nataša Harli Voker, vanredna profesorka na Univerzitetu Kertin i koautorka studije objavljene u časopisu Nature Astronomy, navela je da su im ovi impulsi omogućili detektovanje zvezdanih baklji na zvezdi sličnoj Suncu, pojava koje su srodne onima koje stvaraju polarne svetlosti na Zemlji.

"Kao bonus, takođe smo videli kako se beli patuljak kreće iza regiona sa jakim magnetnim poljem, što je najverovatnije zvezdana protuberanca, odnosno velika petlja plazme koja eruptira sa površine zvezde", istakla je Harli Voker. Kako je naglasila, fascinantno je to što su korišćenjem radio-talasa uspeli da proučavaju vremenske prilike na zvezdi koja je od nas udaljena više od pet hiljada svetlosnih godina.

Ovakvi binarni sistemi obično ostaju skriveni od pogleda, jer zaslepljujući sjaj glavne zvezde potpuno maskira prisustvo malog, tamnog belog patuljka. Međutim, upotreba radio-teleskopa sledeće generacije mogla bi da otkrije celu jednu skrivenu populaciju ovakvih objekata širom galaksije.

Razumevanje ovih sistema pomoći će astronomima da preciznije mere međuzvezdane udaljenosti i proučavaju širenje kosmosa. Uz to, buduća otkrića pružiće dublji uvid u to kako se rađaju i umiru zvezde koje dele karakteristike našeg Sunca.