Izuzetno dobro očuvani ostaci pernatog dinosaurusa u Kini otkrivaju nove tajne o evoluciji letećih grabljivica

Predator nalik ptici, sa četiri krila, otkriven u Kini, pruža nove dokaze da se sposobnost letenja razvila više puta u različitim grupama dinosaurusa.

Izuzetno dobro očuvan pernati dinosaurus, nazvan norellraptor barsboldi, uginuo je u trećoj godini života, a bio je dugačak svega 57 centimetara. Otkriven je u formaciji Đufotang na severoistoku Kine, koja potiče iz perioda rane krede, od pre 145 do 100 miliona godina.

N. barsboldi imao je oštro zakrivljene zube i kandže, karakteristične za male, neselektivne predatore. Verovatno se hranio ranim sisarima, gušterima, vodozemcima i mladuncima dinosaurusa, rekao je Skot Hartman, paleontolog kičmenjaka sa Univerziteta Viskonsin u Medisonu, koji nije učestvovao u istraživanju.

„Nije napadao velike dinosauruse. To bi bilo kao kada bi komarci napadali bojne brodove“, rekao je Hartman za Live Science.
N. barsboldi pripadao je grupi mikroreptora. Mikroreptori su bili bliski srodnici ptica, ali nisu bili njihovi preci. Ptice pripadaju susednoj evolucionoj grupi nazvanoj Avialae.

Fosili pokazuju da su i mikroreptori i rane ptice iz grupe avialae, poput arheopteriksa, koji je živeo u kasnoj juri pre oko 150 miliona godina, imali perje. Međutim, naučnici još pokušavaju da utvrde da li se sposobnost letenja razvila kod zajedničkog pretka ovih grupa ili su se perje, a možda i sposobnost letenja, razvili više puta, nezavisno jedan od drugog.

Opis vrste N. barsboldi, koji su objavili Andrea Kau, paleontolog iz Paleontološkog muzeja i herpetološkog centra OPHIS u Italiji, i njegove kolege, pruža dodatne dokaze u prilog drugoj teoriji.

Analiza istraživačkog tima pokazala je da se oko 30 odsto od ukupno 194 anatomske promene utvrđene tokom evolucije mikroreptora pojavilo i u evolucionoj liniji ptica. Osim perja, među tim promenama su spajanje koštanih izraštaja sa rebrima, čime je nastajao krut trup, prednji udovi sa relativno snažnijim kostima u odnosu na zadnje, kao i lakatna kost, glavna kost koja nosi opterećenje krila, koja je bila duža od nadlaktične kosti.

Drugačiji evolutivni koloseci

Međutim, poređenje sa drugim fosilima pokazalo je da se redosled pojavljivanja ovih zajedničkih osobina razlikovao kod dve grupe. Rezultate istraživanja objavili su 29. septembra u časopisu Nature Communications.

„Ovo pokazuje da su mikroreptori razvili osobine slične onima koje su se pojavile u ranim fazama evolucije pravih ptica, ali potpuno drugačijim evolucionim putem. To podržava hipotezu da se mahanje krilima kao način letenja razvilo nezavisno kod dinosaurusa koji ne pripadaju grupi Avialae i kod ptica“, rekao je Rui Pej, paleontolog sa Instituta za paleontologiju kičmenjaka i paleoantropologiju Kineske akademije nauka, koji nije učestvovao u istraživanju.

„Veoma mi je drago što su došli do zaključka da se sposobnost letenja verovatno razvila nezavisno u različitim grupama. U potpunosti se slažem sa njima“, rekao je Hartman.

Iako su mikroreptori imali četiri krila, mnoge njihove osobine bile su slične onima kod savremenih ptica sposobnih za letenje. Zbog toga je „razumno pretpostaviti da su ovi teropodi koji ne pripadaju grupi Avialae mogli da ispoljavaju ponašanja slična onima kod današnjih ptica“, rekao je Pej u pisanom odgovoru za Live Science.