Kako je velika studija povezala vreme prvog obroka sa rizikom od smrti

Kada govorimo o zdravom doručku, najčešće razmišljamo o tome šta se nalazi na tanjiru. Međutim, jedna velika analiza podataka o ishrani i zdravlju odraslih u Sjedinjenim Američkim Državama sugeriše da bi važno moglo da bude i vreme doručka.

Istraživači su otkrili da je vreme kada osoba pojede prvi i poslednji kalorijski obrok tokom dana povezano sa rizikom od smrti. Posebno je upadljiva veza između kasnijeg prvog obroka i veće verovatnoće smrti od bilo kog uzroka, kao i od kardiovaskularnih bolesti.

Ali važno je napraviti razliku između povezanosti i uzročno-posledične veze. Studija ne pokazuje da će osoba živeti kraće zato što doručkuje kasnije. Ona pokazuje da su kasnije vreme prvog obroka i određeni obrasci smrtnosti statistički povezani.

Rezultati su objavljeni u časopisu European Journal of Clinical Nutrition. Analizirani podaci o više od 31.000 ljudi

Istraživači su analizirali podatke 31.044 odrasle osobe starije od 40 godina koje su učestvovale u američkom Nacionalnom istraživanju o zdravlju i ishrani – NHANES, od 1999. do 2018. godine.

Učesnici su prijavljivali sve što su jeli i pili tokom prethodna 24 časa, uključujući i vreme konzumiranja.

Kao prvi obrok, računala se bilo koja hrana ili piće koje sadrži kalorije, a koje je konzumirano posle četiri sata ujutru. Dakle, „prvi obrok“ nije nužno bio klasičan doručak.

Poslednji kalorijski unos smatran je poslednjim obrokom, a period između prvog i poslednjeg unosa predstavljao je period ishrane.

Istraživači su ove podatke povezali sa podacima o smrtnosti do kraja 2019. godine. Tokom medijane praćenja od 8,6 godina, preminulo je 7.129 učesnika, od kojih je 2.259 umrlo od kardiovaskularnih uzroka.

Što je prvi obrok bio kasniji, rizik je bio veći

U poređenju sa ljudima koji su prvi put jeli između 7 i 8 časova ujutru, kod onih čiji je prvi obrok bio između 8 i 10 časova zabeležen je oko 10 odsto veći rizik od smrti iz bilo kog uzroka.

Kod onih koji su prvi put jeli između 10 časova i podneva, razlika je iznosila oko 19 odsto, dok je kod ljudi čiji je prvi kalorijski unos bio posle podneva rizik bio oko 29 odsto veći. Sličan obrazac uočen je i kod kardiovaskularne smrtnosti.

Kod ljudi koji su prvi put jeli posle podneva zabeležen je oko 46 odsto veći rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa onima koji su prvi obrok imali između 7 i 8 časova.

Istraživači su procenili i očekivani životni vek. Prema njihovom modelu, osoba od 50 godina koja je prvi obrok imala posle podneva imala je procenjeni životni vek kraći za oko 2,46 godina u odnosu na osobu koja je prvi put jela između 7 i 8 časova.

Taj broj, međutim, nije predviđanje koliko će neka konkretna osoba živeti. Reč je o statističkoj proceni zasnovanoj na uočenim povezanostima.

I poslednji obrok daje zanimljiv rezultat

Veza sa poslednjim obrokom bila je složenija. U odnosu na ljude koji su poslednji obrok imali između 19 i 20 časova, kod onih koji su poslednji put jeli pre 19 časova zabeležen je oko 13 odsto veći rizik od smrti iz bilo kog uzroka.

Kod ljudi koji su jeli posle ponoći rizik je bio oko 27 odsto veći.

Najniži procenjeni rizik u modelu bio je oko 20 časova.

„Međutim, to ne znači da je period od 19 do 20 časova univerzalno optimalno vreme za večeru za svakoga“, rekao je za ScienceAlert stariji autor studije Žilej Šan sa Univerziteta za nauku i tehnologiju Huačžun.

Vreme obroka i biološki sat

Naš organizam nije aktivan na isti način tokom celog dana. Brojni fiziološki procesi pod kontrolom su cirkadijalnog ritma, unutrašnjeg biološkog časovnika koji utiče na spavanje, lučenje hormona i metabolizam.

Vreme kada jedemo jedan je od signala koji utiču na periferne cirkadijalne ritmove u različitim tkivima i organima.

„Vreme obroka je važan signal za periferne cirkadijalne ritmove“, objasnio je Šan.

Prema njegovim rečima, kasniji prvi obrok ili kasnonoćno jedenje mogli bi da doprinesu neusklađenosti cirkadijalnog sistema i metaboličkim poremećajima, uključujući promene u metabolizmu masti i glukoze.

Eksperimenti na životinjama ukazuju na moguće mehanizme, poput povećanja telesne mase, nagomilavanja masti u jetri i poremećaja bioloških satova u organima izvan mozga. Ipak, nije poznato da li ti mehanizmi objašnjavaju rezultate dobijene kod ljudi.

Kasni obrok može biti posledica, a ne uzrok lošijeg zdravlja

Jedan od glavnih problema ovakvih istraživanja jeste pitanje uzročnosti.

Osoba koja kasno doručkuje možda to ne čini zato što je namerno promenila svoj cirkadijalni ritam. Možda lošije spava, radi u smenama, ima hroničnu bolest ili drugačije životne okolnosti.

Podaci iz ove studije dodatno ukazuju na tu mogućnost. Ljudi koji su jeli veoma rano bili su u proseku stariji, jeli su ređe i imali više postojećih zdravstvenih problema.

„Stoga kasnije uzimanje hrane treba tumačiti kao potencijalni marker rizika, a možda i kao ponašanje koje je moguće promeniti, a ne kao definitivan dokaz direktnog uzročnog efekta“, rekao je Šan.

Nije presudan samo broj sati bez hrane

Istraživači su ispitivali i dužinu perioda ishrane — vreme između prvog i poslednjeg kalorijskog unosa.

Kada je vreme prvog obroka uzeto u obzir, sama dužina tog perioda nije pokazala doslednu vezu sa smrtnošću kod svih učesnika. Njena povezanost zavisila je i od toga kada je period ishrane počinjao.To je važna nijansa za sve popularnije režime vremenski ograničene ishrane: nije nužno dovoljno samo prebrojati sate tokom kojih ne jedemo. Vreme u kojem se obroci dešavaju takođe može biti važno.

Šta je najveće ograničenje studije?

Iako je broj ispitanika veliki, reč je o posmatračkoj studiji. Istraživači nisu nasumično određivali ljudima vreme doručka, već su analizirali njihove postojeće navike i povezivali ih sa zdravstvenim ishodima.

Pored toga, ishrana je uglavnom procenjivana na osnovu jednog 24-časovnog podsećanja na početku praćenja. To ne mora da predstavlja navike koje je osoba imala tokom svih narednih godina.

Istraživači su uzeli u obzir brojne faktore, uključujući starost, pušenje, fizičku aktivnost, kvalitet ishrane, indeks telesne mase, energetski unos, prihod i postojeće bolesti. Ipak, ne mogu se isključiti svi mogući faktori koji utiču na rezultat, poput hronotipa, detaljnih obrazaca spavanja ili vremena fizičke aktivnosti.

Zato autori ne preporučuju nagle promene režima ishrane. „Na osnovu samo ovih rezultata, ljudi ne bi trebalo da prave ekstremne promene u svom rasporedu ishrane“, rekao je Šan.

Za sada je najoprezniji zaključak da nije važno samo šta jedemo, već je moguće da je važno i kada jedemo. Kasniji prvi obrok i kasnonoćno jedenje bili su povezani sa većim rizikom od smrti u ovoj velikoj grupi ljudi, ali nije dokazano da su sami po sebi uzrok tog povećanog rizika.

Da bi se to utvrdilo, potrebna su dalja istraživanja koja će bolje razdvojiti uticaj vremena obroka od zdravstvenog stanja, sna, rada u smenama i drugih životnih navika.