Astronomi misle da su konačno pronašli ivicu Mlečnog puta i bliža je nego što su mislili

Sada međunarodni tim istraživača tvrdi da se spoljna ivica nalazi na oko 40.000 svetlosnih godina od crne rupe u galaktičkom centru.

To znači da je Zemlja udaljena svega 13.300 svetlosnih godina od ivice, što nas stavlja mnogo bliže spoljnim granicama galaksije nego njenom jezgru.

Problem u određivanju ivice galaksije leži u tome što se Mlečni put ne završava naglo, već se postepeno „razliva“, poput grada koji polako prelazi u tiha predgrađa.

Istraživači su želeli da pronađu granice oblasti u kojoj se formiraju zvezde, odnosno mesta gde se nove zvezde i dalje rađaju.

Pronalaženje ivice Mlečnog puta iz našeg ograničenog ugla posmatranja veoma je težak zadatak, ali naučnici imaju moćnu tehniku koja im pomaže.

Kako se galaksija formira, stvaranje zvezda najpre počinje u oblastima blizu galaktičkog centra, gde su gas i prašina najgušći, a zatim se tokom milijardi godina postepeno širi ka spolja.

Zbog ovog procesa „rasta iznutra ka spolja“, zvezde su uglavnom mlađe što su dalje od galaktičkog centra.

Najmlađe zvezde nalaze se upravo na ivici diska u kojem se formiraju zvezde, gde su procesi nastanka zvezda tek nedavno stigli.

Međutim, galaksije slede ovo pravilo samo do određene tačke, nakon čega zvezde ponovo počinju da budu sve starije, stvarajući karakterističnu krivu u obliku latiničnog slova „U“.

Tačka u kojoj su zvezde najmlađe označava spoljnu granicu regiona u kome se formiraju zvezde, odnosno „ivicu“ galaksije.

U novom istraživanju, sprovedenom na Univerzitetu Malte, naučnici su analizirali starost 100.000 zvezda u Mlečnom putu.

Kao što se očekivalo, zvezde su postajale mlađe što su bile dalje od galaktičkog jezgra, sve dok nisu dostigle tačku između 35.000 i 40.000 svetlosnih godina od centra.

Kombinovanjem ovih podataka sa najsavremenijim simulacijama, istraživači su jasno uočili da je to ujedno i mesto gde formiranje zvezda naglo opada.

To je pokazalo da tačka na samom dnu „U“ krive starosti označava spoljnu granicu regiona u kome se u našoj galaksiji formiraju zvezde.

Iza te tačke i dalje postoji mnogo zvezda. Međutim, velika razlika je u tome što nijedna od tih starijih zvezda nije nastala na mestu gde se sada nalazi.

„Formiranje zvezda praktično prestaje izvan ivice, pa su sve zvezde koje vidimo dalje morale tamo da stignu iz nekog drugog dela galaksije. One su nastale u unutrašnjem disku i polako se pomerale ka spolja tokom milijardi godina kroz proces koji se naziva radijalna migracija, u kome zvezde blago pomera gravitaciono privlačenje spiralnih krakova galaksije. Ta migracija je spora i nasumična, pa što je zvezda dalje otputovala, duže je morala da putuje i samim tim mora biti starija“, kaže Karl Fiteni, istraživač sa italijanskog Univerziteta u Insubriji.

Ovaj proces objašnjava zašto se zvezde mogu pronaći i izvan regiona u kojem nastaju nove zvezde, kao i zašto su najudaljenije zvezde u Mlečnom putu ujedno i najstarije.

Pronalaženje ivice galaksije veoma je važno za astronome, jer se deo Mlečnog puta unutar regiona formiranja zvezda značajno razlikuje od oblasti izvan te granice.