Politika, teorije zavere i svemir – postoje li vanzemaljci i zašto se priče o njima uvek vraćaju
Da li smo sami u svemiru i zašto se priče o vanzemaljcima iznova pojavljuju u trenucima velikih globalnih kriza – pitanja su koja podstiču maštu, ali i zahtevaju naučnu opreznost. Popularizator astronomije Branko Simonović ukazuje da nema dokaza o postojanju vanzemaljskog života, dok putopisac Viktor Lazić iz Gvineje Bisao svedoči da interesovanja za ove teme, kao i za poteze velikih svetskih sila, ima i u najudaljenijim delovima sveta.
Политика, теорије завере и свемир – постоје ли ванземаљци и зашто се приче о њима увек враћају
Priče o vanzemaljcima, neidentifikovanim letećim objektima i teorijama zavere ponovo su u žiži javnosti, podstaknute najavama o mogućem objavljivanju poverljivih dokumenata i političkim dešavanjima u SAD, kao i potezom Američke agencija za sajber bezbednost koja je registrovala veb domene alien.gov i aliens.gov.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da je neophodno napraviti jasnu razliku između naučnog pristupa i popularnih tumačenja.
Popularizator nauke i astronomije Branko Simonović ističe da je samo pitanje „vere“ u vanzemaljce pogrešno postavljeno: „Najvažnije pitanje od koga treba početi i razmišljanje i priču o ovoj temi jeste ta vera“.
Prema njegovim rečima, umesto vere, prikladnije je govoriti o poverenju i racionalnom pristupu: „Najpošteniji odgovor bio bi neka vrsta suzdržanosti ili, da kažemo, nepristajanja uz te isključive kategorije.“
Simonović naglašava da nauka trenutno nema dokaze o postojanju vanzemaljskog života. „Zaista u ovom trenutku ne postoji ništa u tom smislu. Takođe, nikada nećemo dokazati da vanzemaljci ne postoje. Nismo u stanju da dokažemo nešto tako. Ali da li postoje to ostaje da se vidi i u tom smislu treba biti proaktivan.“
NLO je samo neidentifikovan objekat, ne dokaz o vanzemaljskom životu
Kada je reč o neidentifikovanim letećim objektima, Simonović ukazuje na čestu zabunu u javnosti. „Kad govorimo o NLO-ima i celoj ovoj priči, tu je veoma važno razdvojiti dve stvari: NLO nije jednako vanzemaljci, NLO je samo ono što nismo bili u stanju da identifikujemo“, objašnjava Simonović.
Prema njegovim rečima, prijave o neidentifikovanim pojavama su česte, ali većina ima racionalno objašnjenje, čak preko 90 odsto je rešenih slučajeva. Broj lažnih prijava je, kako ističe, relativno mali, manje od jedan odsto.
Ipak, upravo veliki broj svedočenja ukazuje na nešto drugo: „Postoji očigledno potreba da se učitavaju značenja, tumačenja“, kaže gost Jutarnjeg programa, naglašavajući da ljudi često projektuju sopstvene strahove i očekivanja.
Simonović smatra da su priče o vanzemaljcima u velikoj meri odraz društva i vremena u kome nastaju. „NLO je uvek neka vrsta refleksije kulture, odnosno refleksija savremenog futurizma“. U tom kontekstu tumači i česte narative o „dobrim“ i „lošim“ vanzemaljcima, letećim tanjirima, koji se, kako kaže, uklapaju u političke okvire određenih epoha, poput Hladnog rata.
Govoreći o savremenim dešavanjima, ukazuje na vezu između globalnih kriza i porasta interesovanja za ovu temu. „Svaku veliku krizu prate, između ostalog, i vanzemaljci“, navodi Simonović, dodajući da takve priče često imaju populistički karakter.
I u najudaljenijim plemenima ima interesovanja za vanzemaljce
Sličan stav deli i putopisac Viktor Lazić, koji se u program uključio iz Gvineje Bisao. On ističe da interesovanje za ove teme postoji širom sveta, bez obzira na stepen razvoja društva. „Vi biste se začudili, odete u najdalje pleme na planeti, i vi ćete videti na kući od blata satelitsku antenu“, kaže Lazić.
Prema njegovim rečima, čak i u zajednicama bez stabilne infrastrukture, ljudi prate globalne teme: „Oni će u najdaljem plemenu uključiti neki mali uređaj i gledati i slušati o Epstinu, o Americi, o Donaldu Trampu i o vanzemaljcima“.
Lazić naglašava da se u različitim kulturama pojave mogu tumačiti na različite načine, uključujući i drevne crteže. „U tim znakovima teoretičari zavere često mogu da vide i prepoznaju neke znakove koji bi možda mogli da ih upute na to da je bilo nekog kontakta sa vanzemaljcima“, kaže Lazić.
Ipak, putopisac ostaje na strani naučnog pristupa: „Nisam pobornik teorija zavere i pre sam za to da se veruje nauci“.
