Zebrica kao heroj moderne medicine: Kako srpski naučnici kroz projekat ZeNCure trasiraju put ka personalizovanom lečenju

Hronične nezarazne bolesti (NCD), poput dijabetesa, kancera i kardiovaskularnih oboljenja, odgovorne su za neverovatnih 74 odsto smrtnih ishoda na globalnom nivou. U Beogradu, tim naučnika okupljen oko projekta ZeNCure odlučio je da se suprotstavi ovoj statistici koristeći specifičnog saveznika – akvarijumsku ribicu zebricu (Danio rerio). Rukovoditeljka projekta, dr Aleksandra Divac Rankov i Milan Stefanović, student doktorskih studija, bili su gosti emisije Hoću da znam Radio Beograda 2 i predstavili osnovne ciljeve i aktivnosti koje se realizuju u sklopu ovog projekta.

Zašto baš zebrica?

Iako na prvi pogled deluje neobično da ribica bude model za ljudske bolesti, genetika govori drugačije. Zebrica deli čak 82 odsto gena koji su kod ljudi povezani sa bolestima.

„Na zebrici možete da radite gotovo sve što zamislite. Embrioni su providni, razvoj se dešava van majke i veoma je brz – za samo pet dana imamo formiran organizam koji se hrani. To nam omogućava da pratimo razvoj bolesti u realnom vremenu. Pogodne su za toksikološka ispitivanja, pogodne su za modelovanje bolesti, za različita farmakološka ispitivanja, zaista veoma širok dijapazon zbog toga što imaju i kratko vreme generacije, mi ih koristimo i za transgeneracijske studije, što može biti izuzetno važno“, objašnjava dr Aleksandra Divac Rankov.

Od personalizovane onkologije do ispitivanja elektronskih cigareta

Projekat ZeNCure nema u fokusu samo bazična naučna istraživanja; on ima direktnu primenu u medicini. Jedan od najuzbudljivijih segmenata je razvoj ksenograft modela.

Lekari uzimaju uzorke tumora pacijenata, naučnici ćelije poreklom od ovih tumora ubacuju u embrione zebrica i prate kako tumor reaguje na različite terapije. Na taj način je moguće razviti potpuno personalizovanu terapiju za pacijente, što je izuzetno značajno za uspeh lečenja.

Pored onkoloških, tim istražuje i veoma aktuelne društvene probleme, poput uticaja elektronskih cigareta.

„Iako se elektronske cigarete često promovišu kao bezopasna alternativa, mi primenom prostorne transkriptomike detaljno istražujemo njihov stvarni uticaj na razvoj mozga, imunskog sistema i vitalnih organa. Ključno je da ove efekte pratimo kroz više generacija kako bismo precizno opisali molekularne mehanizme delovanja pre nego što se suočimo sa trajnim posledicama po zdravlje budućih naraštaja“, ističe dr Divac Rankov.

Nova generacija naučnika: Između laboratorije i superračunara

Projekat ZeNCure značajan fokus stavlja na mlade istraživače, pružajući im priliku da se usavršavaju u vodećim istraživačkim institucijama. Partnerske institucije projekta nalaze se u Nemačkoj, Portugalu i Velikoj Britaniji. Milan Stefanović, student doktorskih studija, naglašava da srpska nauka ne kaska u velikoj meri za partnerima kada je u pitanju oprema i metodologija.

Deo istraživanja u koji je uključen Milan Stefanović, kao mladi istraživač, uključuje transgenezu zebrica, tj. pravljenje modela zebrica sa određenim mutacijama ili uvođenjem određenih humanih proteina u njih, čime se modeluju bolesti. Konkretno, razvijaju se novi modeli za Parkinsonovu bolest i kardiomiopatiju, kao i transgene ribice sa srčanim smetnjama.

„Metode koje učimo u inostranstvu, poput savremene transgeneze, donosimo ovde. Bioinformatika postaje neodvojiv deo našeg rada – generišemo ogromne količine podataka koje zahtevaju veliku procesorsku snagu i specifična znanja. Naša generacija je prepoznala da bez spoja eksperimenta i bioinformatičke obrade podataka, nema moderne nauke“, kaže Stefanović.

Osim tehničkih veština, projekat se bavi i temom koja je decenijama bila tabu u naučnim krugovima – mentalnim zdravljem istraživača. Cilj je stvoriti okruženje u kojem postoji balans između vrhunskih rezultata i kvaliteta života, uz podsticanje kritičkog mišljenja i otvorene komunikacije.

„Mala riba, veliki talas“: Poziv građanima da postanu naučnici

ZeNCure izlazi iz okvira laboratorije i poziva širu javnost da se uključi u istraživanje kroz akciju građanske nauke (Citizen Science). Građani širom Srbije pozvani su da prikupe uzorke vode iz lokalnih reka i potoka.

„Želimo da proverimo kvalitet naših voda koristeći zebricu kao test model. Nećemo raditi hemijsku analizu, već ćemo testirati kako ta voda utiče na zebrice standardizovanim testovima, čime proveravamo toksičnost uzoraka. Svi zainteresovani mogu se javiti preko našeg sajta zencure.rs i postati deo istraživačkog tima“, poručuje Milan Stefanović.

Projekat ZeNCure predstavlja izuzetan primer savremene naučne prakse u Srbiji, spajajući međunarodnu saradnju i najnovije tehnologije sa direktnim potrebama građana i lekara. U godini u kojoj Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGE) obeležava četiri decenije postojanja, zebrice u akvarijumima ove institucije od nacionalnog značaja, u sinergiji sa istraživačima, neumorno „rade“ na otkrivanju novih terapija. Ovakvi poduhvati potvrđuju da je naša naučna zajednica, zahvaljujući stručnosti i entuzijazmu vrhunskih istraživača, spremna za najzahtevnije izazove evropskog istraživačkog prostora.