Hiljade drevnih „za uraditi“ beleški – stari Egipćani zapisivali sve, od poreza do školskih zadataka

U nedavnom saopštenju za javnost, zajednička arheološka misija egipatskog Ministarstva turizma i Univerziteta u Tibingenu u Nemačkoj saopštila je da je između 2005. i 2026. godine pronašla više od 43.000 komada ostraka – krhotina keramike ili komadića krečnjaka koje su Egipćani koristili za beleženje svakodnevnih napomena. Iskopavanja su obavljena u kompleksu Atribis.

„Ostrake nam pokazuju zapanjujuću raznovrsnost svakodnevnih situacija. Ovaj svakodnevni sadržaj daje nam direktan uvid u živote stanovnika Atribisa i čini ostrake važnim izvorom za sveobuhvatnu društvenu istoriju tog područja“, rekao je egiptolog Kristijan Lajc sa Univerziteta u Tibingenu.

Sve je zapisivano

Pre papira, drevne civilizacije su uglavnom pisale na tvrđim površinama, poput kamenih tablica, glinenih ili drvenih ploča, ili, kao neobičan primer, na ljuskama nojevih jaja. Podrazumeva se da pisanje na takvim površinama nije bilo jednostavno kao korišćenje hemijske olovke na papiru.

Zbog toga bi se moglo pretpostaviti da je „zapisivanje“ bilo rezervisano samo za važne svrhe. To je zaista često bio slučaj sa klinastim pismom u Mesopotamiji, koje je služilo za beleženje važnih ekonomskih, političkih ili religijskih tekstova.

Ipak, arheološki nalazi pokazuju da nije uvek bilo tako. Na primer, neki klinasti zapisi bave se ličnim finansijama ili čak upotrebom alkohola u okviru kultnih obreda.

Mir u glavi

Stari Egipćani su ovaj pristup podigli na još viši nivo. Fragmenti ostraka bavili su se vrlo svakodnevnim stvarima, kao što su „poreski spiskovi i isporuke, kratke beleške o svakodnevnim aktivnostima, školske vežbe dece, religijski tekstovi i svešteničke potvrde o kvalitetu žrtvenih životinja“, naveo je Lajc.

Ostrake pronađene na lokalitetu Atribis pokazuju izuzetnu kulturnu, jezičku i vremensku raznovrsnost. Najstariji tekstovi potiču iz perioda ptolomejskog perioda, poslednje epohe starog Egipta pre nego što je region preuzelo Rimsko carstvo.

S druge strane, najnoviji tekstovi, napisani na arapskom jeziku, verovatno potiču iz perioda između 9. i 11. veka nove ere.

Većina natpisa napisana je demotskim pismom, koje je bilo uobičajeno administrativno pismo tokom ptolemejskog i rimskog perioda. Međutim, pronađen je i značajan broj grčkih natpisa, kao i ređi primeri hijeroglifskog i arapskog pisma.

Još otkrića tek predstoji

Možda najneobičniji deo ovog otkrića jeste to što istraživači veruju da je projekat daleko od završetka. Arheološki lokalitet Atribis pokazao je svoj pravi potencijal 2018. godine, kada je tim naišao na područje u blizini hrama Ptolomeja Dvanaestog. Nakon što su na tom mestu pronašli ogromno nalazište keramike, arheolozi su proširili područje iskopavanja, što je dovelo do otkrića oko 40.000 ostraka u okolini.

Prema Lajcovim rečima, bilo je dana kada je tim pronalazio od 50 do 100 fragmenata dnevno. Ali ogroman broj nalaza predstavlja i blagoslov i izazov, jer svaki komad mora biti potpuno 3D digitalizovan, katalogizovan i potom protumačen.

„Očekujemo da ćemo pronaći još mnogo ostraka. Veliki i stalno rastući broj predmeta ohrabruje, ali nam istovremeno postavlja i nove izazove“, rekao je Lajc.