Mesečni ciklus žena utiče na globalnu ekologiju i važno je da o tome razgovaramo, pokazuju istraživanja

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, koje koriste UN-ove populacione procene, svetska populacija do polovine 2026. procenjuje se na 8,3 milijardi ljudi.

Procenat žena u populaciji iznosi 49,7%. Ukoliko više od 4,1 milijardi žena i devojčica tokom ciklusa, u proseku, upotrebi oko 10.000 jednokratnih, menstrualnih uložaka, dolazimo do zastrašujuće brojke od preko 41 bilion proizvoda, koji završavaju kao otpad.

Promena u navikama doprinosi održivijem odnosu prema planeti i sopstvenom telu. Panel pod nazivom „Ciklus” održan je u krugu žena i majki koje žele da utiču na rešenje ovog, globalnog problema.

„To je kontinent otpada koji stvaramo svakog meseca. Posledice ovog traga žena snosi planeta, tiho, generacijama. Zbog ovih brojki razgovor o mesečnom ciklusu žena danas mora biti otvoren, racionalan i usmeren ka rešenjima”, istakla je Jelena Blagojević, osnivač kompanije „Loona” - pionira u proizvodnji menstrualnog veša u našoj zemlji.

Menstrualni veš  - potencijalno rešenje

Jedno od održivih, dugoročno isplativih i ekološki odgovornijih rešenja, koje se decenijama već primenjuje u svetu, jeste menstrualni veš.

Takav izbor značajno smanjuje količinu otpada. Mesečni ciklus žena nije samo ekološko i društveno pitanje, a menstrualni veš nije luksuz. On je racionalan odgovor na globalni problem koji istovremeno dotiče zdravlje, ekonomiju, socijalnu pravdu i ekologiju.

Menstrualni proizvodi su nužnost, ali njihova cena za mnoge žene predstavlja ozbiljan, finasijski teret. Menstrualno siromaštvo danas podrazumeva nemogućnost pristupa adekvatnim, bezbednim i dostojanstvenim proizvodima za higijenu.

Primera radi, tokom reproduktivnog perioda svaka žena u Republici Srbiji potroši za menstrualne uloške preko 180.000,00 RSD. Menstralno siromaštvo utiče na zdravlje, obrazovanje, radnu produktivnost i samopouzdanje miliona žena širom sveta.

Nepravilna, obilnija ili iznenadna krvarenja snažno utiču na psihološko stanje žene i odnos prema sopstvenom telu. Istraživanja pokazuju da perimenopauzalne žene, koje se intezivno suočavaju sa nepredvidivim krvarenjima, imaju povećan rizik od anksioznosti i depresivnih simptoma, upravo zbog stalnog osećaja neizvesnosti i gubitka kontrole.

Tabu utiče na mentalno zdravlje

Mnoge žene počinju da se ograničavaju u svakodnevnom životu - manje putuju, ređe izlaze i izbegavaju nove situacije. Ne zato što to ne žele, već zato što se ne osećaju bezbedno.

„U psihološkom smislu, perimenopauza često dotiče i identitet žene. Telo, koje je decenijama bilo predvidljivo, postaje izvor nesigurnosti, što utiče na samopouzdanje, slobodu kretanja i kvalitet života. Zato je važno da o ciklusu u svim njegovim fazama govorimo otvoreno, kao o biološkoj, psihološkoj i društvenoj tranziciji. Razgovor o menstrualnom ciklusu je pitanje dostojanstva, sigurnosti i mentalnog zdravlja žena”, izjavila je Stanislava Vidović, psiholog i terapeut.

Istovremeno, većina jednokratnih menstrualnih proizvoda sadrži plastiku i materijale koji se razgrađuju i do nekoliko desetina godina. Samim time utiču na naše zdravlje, te je mesečni ciklus žene i zdravstvena tema na koju se osvrnula doktorka Tamara Maslovarić.

Maslovarić je, kao specijalizant pedijatarije u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, prisutnima na panelu, pojasnila koliko je bitan ispravan proces uvođenja devojčica u ovaj osetljiv period života.

„Vreme je da menstruacija, kao najprirodniji proces, prestane da bude tabu i postane deo ozbiljnih javnih razgovora. Ono što proživljava polovina čovečanstva, apsolutno se tiče svih nas. Devojčicama treba pomoći da u ovaj, prirodni životni period uđu jake i mentalno spremne”, naglasila je.

Sigurno je da im jednostavna i zdrava rešenja, poput menstrualnog veša, omogućavaju dostojanstvo, komfor i potrebnu sigurnost. Ciklus traje danima, a posledice tabua i naših izbora mogu da ostave decenijski trag na naše zdravlje