Ruski vulkan Bezimeni potpuno je eksplodirao 1956. godine, a sada je ponovo nikao iz pepela

Bezimeni je kupolasti stratovulkan na Kamčatki, na ruskom Dalekom istoku. Raspao se 1956. godine, ali je studija iz 2020. otkrila da je gotovo ponovo izrastao, a erupcije poput one koja je stvorila oblak pepela 26. novembra su razlog. Studija je zaključila da bi planina trebalo da dostigne visinu pre urušavanja između 2030. i 2035. godine.

Pre sedam decenija, Bezimeni se uzdizao najmanje 3.113 metara iznad nivoa mora. Zatim je 30. marta 1956. snažna erupcija raznela padinu vulkana, urušila vrh i pretvorila kupolastu planinu u stenovit amfiteatar u obliku potkovice.

Gotovo odmah potom, planina je počela ponovo da se formira, unutar tog amfiteatra. Tokom godina, Institut za vulkanologiju i seizmologiju u Kamčatki, deo Ruske akademije nauka, pratio je rast planine terenskim radom, veb kamerama i osmatračkim letovima.

Serija fotografija snimljenih tokom letova između 1949. i 2017. pokazuje da je vulkan gotovo dostigao svoju prethodnu visinu, saopštili su istraživači 2020. godine. Između 1956. i 2017. planina je prosečno dodavala 26.400 kubnih metara dnevno.

„Najviše nas je iznenadio brz rast nove vulkanske strukture”, rekli su koautori studije Aleksandar Belousov i Marina Belousova, vulkanolozi iz Instituta za vulkanologiju, za Lajv sajens.

U proseku, vulkan proizvodi nekoliko eksplozivnih erupcija godišnje. U erupciji krajem novembra, osim gustog oblaka pepela, zabeležene su i vrele lavine gasa i stena poznate kao piroklastični tokovi, izvestio je 2. decembra „Smitsonijanov“ globalni vulkanološki program.

Kako vulkan ponovo dostiže svoju izvornu visinu, stabilnost njegovih padina postaje važno pitanje, navode Belousov i Belousova.

„Poznato je da slične vulkanske strukture unutar kratera u obliku potkovice mogu doživeti još jedan veliki kolaps i, kao rezultat toga, veliku eksplozivnu erupciju”, istakli su oni.

Snimci iz vazduha analizirani 2020. pokazali su da vulkan ne samo što izbacuje eksplozivne oblake pepela i gasa, već i raste kroz tzv. efuzivne erupcije, neeksplozivne tokove lave. Prvi takav tok zabeležen je 1977. godine. Tokom vremena, ova lava je postajala manje bogata silicijumom i manje viskozna. Slojevi ove efuzivne lave sagradili su Bezimeni ponovo u stratovulkan u obliku kupole.

Istraživači i dalje nadgledaju planinu sa tla i putem satelita, rekli su Belousov i Belousova. Iako svaki vulkan ima sopstveni razvoj, mnogi vulkani širom sveta doživeli su kolaps i ponovno formiranje, poput planine Sveta Jelena u SAD.

„Prikupljeni podaci su veoma važni, jer omogućavaju vulkanolozima širom sveta da naprave dugoročne prognoze ponašanja različitih vulkana koji su u prošlosti pretrpeli velika urušavanja“, naveli su istraživači.