Alternativna istorija – sudbina Rima da su ljubavnici iz Egipta pobedili prvog rimskog cara

Marko Antonije i Kleopatra VII izvršili su samoubistva 30. godine pre nove ere nakon što su u građanskom ratu poraženi od Oktavijanovih snaga. Šta bi se, međutim, desilo da su pobedili Oktavijana, čoveka koji je postao prvi rimski car Da li bi postali vladari Rima? Kako bi istorija bila drugačija?

Portal Lajv sajens pitao je nekolko stručnjaka, koji su objasnili razne mogućnosti onoga što bi se moglo desiti da su Antonije i Kleopatra pobedili.

Građanski rat

Najpre, važno je razumeti šta je dovelo do rata. Nakon ubistva Julija Cezara 44. pre nove ere, tri glavne frakcije borile su se za vlast: Oktavijan, Cezarov general Marko Antonije i Brut i Kasije, obojica senatori. Međutim, senatori su ubrzo poraženi i izvršili samoubistvo.

Pre nego što je ubijen, Cezar je započeo vezu sa Kleopatrom, vladarkom Egipta. Kleopatra je imala sina po imenu Cezarion, za kojeg je tvrdila da je njegov, ali ga Cezar nikada nije priznao kao svog sina. Nakon Cezarove smrti, Kleopatra i Antonije postali su ljubavnici i imali troje dece, iako se verovatno nikada zvanično nisu venčali.

U to vreme postojala je nestabilna podela vlasti između Oktavijana, koji je stolovao u Rimu, i Antonija, koji je bio u Aleksandriji. Ali zatim je 32. p.n.e. izbio građanski rat oko kontrole nad Rimom i njegovim teritorijama.

Prelomna tačka rata bila je Bitka kod Akcijuma, koja se odigrala 2. septembra 31. pre nove ere. Tokom bitke, flota Antonija i Kleopatre je uništena, a Oktavijan je stekao kontrolu nad Sredozemljem. Iako su se dalji sukobi odvijali na kopnu, snage Antonija i Kleopatre nisu mogle da se oporave od gubitka flote.

Kleopatra i Antonije umrli su godinu dana kasnije, a Egipat je iste godine uključen u Rimsko carstvo kao provincija. Ubrzo nakon toga, 27. godine pre nove ere, rimski Senat dodelio je Oktavijanu titulu „avgust“, i on je postao prvi rimski car.

Šta bi se dogodilo da su ljubavnici pobedili Oktavijana?

Ograničena uloga Kleopatre?

Postoji širok spektar mogućnosti u ovom „šta bi bilo kad bi bilo“ scenariju, kažu naučnici.

Jedna mogućnost je da bi Kleopatrina vlast bila ograničena na Egipat i delove Bliskog istoka. Neki naučnici smatraju da bi Kleopatra imala velikih teškoća da igra značajnu ulogu u Večnom gradu.

„Ne vidim ulogu za Kleopatru u Rimu“, rekao je Džefri Tejtum, profesor klasičnih studija na Univerzitetu Viktorija u Velingtonu na Novom Zelandu, napominjući da su Oktavijanove pristalice koristile propagandu da demonizuju Kleopatru.

Li Fratantuono, profesor antičke istorije na Univerzitetu Mejmut u Irskoj, složio se, navodeći da Kleopatra, koja je bila egipatska vladarka grčkog porekla, ne bi bila prihvaćena od rimskog naroda.

„Njeno prisustvo uz njega podsticalo je patriotska osećanja u Italiji, i vrlo je malo verovatno da bi Antonije mogao da postigne dugoročan uspeh u centralnom i zapadnom Mediteranu sa njom u prvom planu“, rekao je Fratantuono.

Antonije je imao sinove i pastorke iz ranijih brakova i mogao je pokušati da ih ubaci u pozicije moći u Rimu umesto sebe. Antonije je „imao ono što Oktavijan nije – obilje dece i pastorčadi, naročito muške, koje je mogao iskoristiti“, rekla je Džejn Drejkot, viši predavač na Univerzitetu u Glazgovu.

Antonije i Kleopatra, zajedno sa svojom decom, možda bi se više fokusirali na Egipat i Bliski istok, gde su se Rimljani suočavali sa moćnim protivnikom u vidu Partsijske imperije (pretežno današnji Iran). Antonije je možda želeo da provodi vreme boreći se protiv njih, umesto da vlada samim Rimom.

Kleopatra kao kraljica?

Druga mogućnost je da, uprkos protivljenju Kleopatri, ona ipak dođe na vlast u Rimu, vladajući zajedno sa Antonijem, koji bi postao car, rekla je Prudens Džons, profesorka na Državnom univerzitetu Montkler u Nju Džerziju.

Ako bi to postigli, „mogli bismo očekivati veći balans između istočnih i zapadnih delova rimskog carstva“, rekla je Džons, budući da je Egipat bio važan deo istočnog dela carstva.

„Ako bi moć bila uravnotežena između istočnih i zapadnih delova carstva, umesto centralizovane u Rimu, evropska istorija mogla bi izgledati sasvim drugačije. Zapadna Evropa možda bi ostala ruralnija duže vreme, sa manjim stepenom romanizacije, posebno u Galiji i Britaniji, ako bi više resursa bilo usmereno ka istoku. Grčka kultura možda bi imala veći uticaj na celu Evropu, sa možda manje romanskih jezika i više savremenih jezika povezanih sa grčkim“, navodi Džonsova.

Dodaje i da bi Egipat možda zadržao određeni stepen nezavisnosti i funkcionisao kao klijent-kraljevstvo. Možda bi Antonije izbegao centralizaciju rimske vlade do nivoa do kojeg je to učinio Oktavijan.

„Ne možemo pretpostaviti da bi Antonije imao Oktavijanovu želju i sposobnost za razvijanje birokratije. Sa manje centralne kontrole, Rimsko carstvo bi možda bilo više grčko-rimsko-egipatska konfederacija“, smatra ona.

Vraćanje vlasti Senatu?

Još jedna mogućnost je da umesto pokušaja da kontroliše Rim sam ili preko svoje dece i posinaka, Antonije možda vrati grad i neke teritorije senatu i održi Rim kao republiku, rekao je Tejtum.

Moguće je da bi „vratio republiku senatu i skupštini“, napisao je Tejtum u svojoj knjizi Plemenita ruševina: Marko Antonije, građanski rat i propast rimske republike.

„Uživajući svoje bogatstvo i prestiž na daljinu, možda čak iz Aleksandrije, mogao je da vrši uticaj bez dominacije nad poslovima i menjanja fundamentalne prirode republike“, piše Tejtum.

Takođe je moguće da bi sve odluke koje bi Antonije i Kleopatra doneli mogle izazvati novi građanski rat, u kojem bi se drugi aristokrati borili za kontrolu nad Rimom i njegovim teritorijama, istakao je Tejtum.