Školjke pronađene u Španiji možda su među najstarijim poznatim muzičkim instrumentima

Kao dete, Mikel Lopez Garsija bio je fasciniran školjkom, koju su držali u kupatilu, a koju je porodica njegovog oca u regionu Almerija, na jugu Španije, koristila kako bi, duvajući u nju, upozorila seljane na nabujale reke i opasnost od poplavnih voda.

Sati koje je proveo izvlačeći taj „karakteristično snažan zvuk iz nje“ isplatili su se prošle godine kada je ovaj arheolog, muzikolog i profesionalni trubač pritisnuo usne na osam truba od školjki. Njihovi tonovi, ističe Lopez Garsija, mogli bi da donesu uvid u živote ljudi koji su živeli na severoistoku Španije pre 6.000 godina.

U članku koji je napisao zajedno sa koleginicom Margaritom Dijaz-Andreu, naučnicom Univerziteta u Barseloni tvrdi da je 12 velikih truba od školjki pronađenih u neolitskim naseljima i rudnicima u Kataloniji – a datiraju iz perioda između kraja petog i početka četvrtog milenijuma pre nove ere – možda korišćeno u svrhu komunikacije na daljinu i kao rudimentarni muzički instrumenti.

Školjka za komunikaciju ili za jelo?

Činjenica da su školjke izgleda sakupljene nakon što su morski puževi Charonia lampas u njima uginuli, sugeriše da nisu bile potrebne za kulinarske svrhe, baš kao što uklanjanje šiljatog vrha školjki ukazuje na to da su korišćene kao trube.

Da bi testirali svoje teorije, naučnici su dobili dozvolu da sprovedu akustične eksperimente na osam školjki, koje su bile dovoljno očuvane da bi mogle da proizvode zvuk.

U novembru 2024. godine, Lopez Garsija je iz školjki izvukao „zaista moćan, stabilan ton“.

„Prilično je neverovatno da se taj veoma prepoznatljiv ton dobija iz jednostavnog instrumenta koji je vrlo malo modifikovano životinjsko telo. Mislim da je danas najbliži instrument u pogledu tona francuska horna“, navodi Lopez Garsija.

Ali on i njegova koleginica Margarita Dijaz-Andreu, profesorka i istraživačica na Katalonskom institutu za istraživanje i napredne studije, koji je takođe sa sedištem na Univerzitetu u Barseloni, želeli su da idu dalje od pojedinačnih tonova i da utvrde puni muzički potencijal školjki.

„Želeli smo da vidimo da li neka od školjki koje smo svirali pruža prostor za improvizaciju ili za istraživanje zvučnih resursa. Zato smo pravili snimke malih improvizacija koje smo izvodili na ovim instrumentima. Shvatili smo da radeći različite stvari možemo oblikovati ton školjke, kao i note“, objašnjava Lopez Garsija.

Stavljajući ruku u otvor školjki, otkrio je da može da menja i spušta ton koji se dobija, dok je duvanje u školjku izgovarajući slova T ili R takođe menjalo boju dobijenog zvuka.

„Ovo su praktično neki od prvih instrumenata – ili uređaja zvučne tehnologije – koje poznajemo kroz celokupnu ljudsku istoriju. Funkcionišu uz pomoć vibracija vaših usana i način na koji proizvodite zvuk pomoću njih je veoma sličan savremenim limenim instrumentima, kao što su trube i tromboni; školjke su njihovi najstariji preci“, precizirao je Lopez Garsija.

Ko je koristio školjke-trube

U članku, objavljenom u časopisu Antiquity, dvoje istraživača tvrde da su trube od školjki možda korišćene „kao alati za komunikaciju, bilo između različitih zajednica koje naseljavaju region, ili između naselja i pojedinaca koji su se u okolini bavili poljoprivredom“.

Takođe, sugerišu da su školjke mogli koristiti i radnici u različitim galerijama rudnika variscita gde je pronađeno šest školjki.

„Znamo da je ovo jedna od najstarijih i najdugotrajnijih tehnologija za proizvodnju zvuka poznatih ljudima – barem na evropskom kontinentu“, kaže Lopez Garsija. „Najstarija truba od školjke sa praktično identičnim karakteristikama kakve imaju one u Kataloniji, pronađena je u pećini Marsulas na jugu Francuske, koja je iz doba gornjeg paleolita (poslednje trećine paleolita), a datira iz perioda oko 18.000 godina pre nove ere. Dakle, imali ste gotovo identične instrumente koji su se koristili od pre 18.000 godina, pa sve do sredine prošlog veka, kada je moja porodica koristila svoju školjku u Almeriji“.

Muzika – pitanje opstanka ili stvaranje veza unutar grupe

Poput školjke iz Marsulasa – koja je ležala zaboravljena više od 80 godina u muzejskoj kolekciji pre nego što je otkriveno da su je njeni praistorijski vlasnici modifikovali da bi se koristila kao duvački instrument – katalonske školjke takođe imaju „ekspresivne osobine koje ukazuju na šire muzičke primene“.

Prema rečima Lopeza Garsije, ovi instrumenti etnografski su imali veoma korisnu funkciju, oni su takođe instrumenti sa dovoljnim melodijskim kapacitetom da pruže ekspresivnu muzičku funkciju: „Mislimo da je verovatno da su, pored njihove korisne i pragmatične upotrebe, ovi instrumenti mogli biti korišćeni i za ekspresivne diskurse; mogli su da ispune minimalne zahteve za razvoj muzike i razvoj izražavanja“.

Trubač, koji svira sve od muzike namenjene limenim instrumentima i diksilend džeza do salse, fanka i katalonske narodne muzike, kaže da su ga drevne školjke navele da razmisli o tome kako i zašto su ljudi prvi put počeli da sviraju instrumente.

„Čitava debata o tome u kojoj meri je muzika korisna stvar, a u kojoj meri je estetska, ekspresivna, emocionalna, mnogo ličnija stvar, uvek me je zaista fascinirala. Ove školjke-trube su me navele da razmišljam o poreklu ljudskog muzičkog izražavanja. Da li je to bilo pitanje nužnosti i opstanka, kako se tvrdi u nekim studijama o evoluciji muzike? Ili je to bilo pitanje drugih vrsta potreba koje su takođe važne za ljude – ne tako materijalna ljudska potreba da se izrazimo, da stvorimo veze i da pokažemo svoju ljubav i osećanja unutar grupa?“, rekao je Mikel Lopez Garsija.