I životinje imaju hronične bolesti kao ljudi

Psi i mačke sve češće pate od prekomerne telesne mase, a stručnjaci procenjuju da između polovine i više od polovine životinja ima problema sa gojaznošću.

Prekomerna težina kod kućnih ljubimaca direktno povećava rizik od dijabetesa, srčanih oboljenja i problema sa zglobovima. Slično ljudima, manjak fizičke aktivnosti, neadekvatna ishrana i stres dovode do ubrzanog razvoja hroničnih bolesti. Kućni ljubimci su često ogledalo načina života njihovih vlasnika, pa promena u rutini, ishrani ili stilu života direktno utiče na njihovo zdravlje.

Domaće životinje i problemi na farmama

Na velikim farmama, životinje su podložne oboljenjima koja su se ranije retko viđala. Na primer, svinje u masovnim sistemima uzgoja razvijaju osteoartritis, kardiovaskularne probleme i metaboličke poremećaje.

Uzgoj baziran na selekciji za maksimalnu proizvodnju mesa, mleka ili jaja često zanemaruje zdravstvene predispozicije životinja, što dovodi do povećanog rizika od bolesti. Uzgajivači i veterinarski stručnjaci danas sve više ističu potrebu za preventivnim praćenjem zdravlja, jer bolest u velikim populacijama ima ozbiljne ekonomske i ekološke posledice.

Divlje životinje i uticaj ljudske aktivnosti

Divlje životinje takođe pokazuju porast hroničnih bolesti, naročito u zagađenim i urbanizovanim područjima. Reke i jezera sa industrijskim hemikalijama, postali su područja gde beluga kitovi, ribe i ptice beleže visoke stope obolevanja jetre, bubrega i srca.

Klimatske promene i degradacija staništa dodatno povećavaju stres kod divljih životinja, slabljenje imuniteta i čine ih podložnijim hroničnim bolestima. Ovo ukazuje na direktnu povezanost ljudskih aktivnosti i zdravlja životinja, a posredno i zdravlja ljudi.

Genetika, životne okolnosti i ekologija

Rast hroničnih bolesti kod životinja rezultat je kombinacije genetskih predispozicija, načina života i uticaja životne sredine. Određene rase pasa i mačaka selektovane iz estetskih ili proizvodnih razloga imaju veći rizik od dijabetesa, srčanih oboljenja i problema sa zglobovima.

Loša ishrana, manjak kretanja i stres dodatno pogoršavaju stanje, dok klimatske promene, zagađenje i uništavanje prirodnih staništa čine divlje životinje podložnijim bolestima.Globalno, procenjuje se da 60 do 70 procenata bolesti koje pogađaju ljude ima veze sa životinjama ili promenama u ekosistemima, što jasno pokazuje međusobnu povezanost zdravlja svih živih bića.

Zašto je ovo važno za ljude

Ako zagađenje, klimatske promene i loši životni uslovi utiču na životinje, efekti se posredno mogu vratiti i na ljude kroz kontaminiranu hranu, vodu i poremećaje u ekosistemu. Veterinarska medicina, ekologija i javno zdravlje ne mogu više delovati odvojeno.

"One Health" pristup, koji povezuje ljudsko zdravlje, zdravlje životinja i ekosisteme, postaje ključan u praćenju i prevenciji hroničnih bolesti. Pravilna ishrana, fizička aktivnost i kvalitetni uslovi života za domaće životinje, preventivni nadzor u stočarstvu i zaštita prirodnih staništa za divlje životinje predstavljaju neophodne korake za očuvanje zdravlja celog ekosistema.

Povezanost svih živih bića

Ova istraživanja pokazuju da životinje više ne možemo posmatrati kao izolovane entitete. Ljudi oblikuju ekosisteme svojim navikama, industrijskim aktivnostima i politikama i time direktno utiču na zdravlje svih bića oko sebe.

Bolesna mačka, krava ili zagađena reka sa obolelim ribama nisu samo problemi tih životinja. Oni su simptomi globalne krize zdravlja koja povezuje ljude, životinje i planetu.

Promena navika, bolja regulativa, očuvanje prirodnih staništa i odgovorno ponašanje prema životinjama i prirodi ključni su koraci ka zdravijoj budućnosti.