Medicina i kako joj pomaže veštačka inteligencija – stručnjaci za biotehnologiju u Beogradu

Mesto gde se susreću prošlost i budućnost okupilo je naučnike, istraživače, IT stručnjake, lekare, preduzetnike, investitore, donosioce odluka. Njih više od 900 sa pet kontinenata. Medicina i kako joj pomaže veštačka inteligencija, tema je konferencije.

„Čitanje imidžis odnosno slika: mamografskih, CT skenera pluća radi bržeg i efikasnijeg pronalaženja bolesti. Daću primer nečega čemu se ja radujem, a to su AI alati za urinokulturu. Često čekate dva-tri dana za to, a korišćenjem veštačke inteligencije i novih tehnologija to može biti za dva-tri sata i nema više pogrešnih antibiotika ili čekanja na neke rezultate“, istakla je Jelena Bojović, direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju.

„'Histosoniks' razvija tehnologiju koja uništava tumor fokusiranim ultrazvukom. To je neinvanzivan tretman, nema dugog oporavka, nema sporednih efekata, nema toksičnog ostataka od hemoterapije. Tehnologija je odobrena 2023. godine za tretman tumora u jetri, trenutno su klinička ispitivanja u toku za tretman tumora u bubregu, pankreasa“, navodi Željko Mladenović, direktor „Histosonika“, kompanije iz SAD.

A od profesora Roberta Hubera nemačkog biohemičara i dobitnika Nobelove nagrade za hemiju, poruka za donosioce odluka.

„Trebalo bi da budu svesni koliko je nauka važna, pre svega, fundamentalna nauka. Napredak u medicini, na primer, uglavnom je posledica napretka u fundamentalnoj nauci. Dakle, vlade bi trebalo da podrže istraživanje i nauku. To košta, ali je dobro utrošen novac“, objašnjava profesor Robert Huber, dobitnik Nobelove nagrade sa Instituta „Maks Plank“ za biohemiju.

Prednost takvog spoja nauke i privrede prepoznaju ekonomski stručnjaci.

„Ova konferencija je brzo postala vodeća evropska platforma za istraživanje kako biotehnologija i veštačka inteligencija oblikuju budućnost zdravlja, industrije i društva. Srbija je rano razumela tu budućnost. Postali ste prva zemlja u regionu koja se pridružila mreži Centra za četvrtu industrijsku revoluciju Svetskog ekonomskog foruma“, rekla je Keli Omundsen, direktorka za digitalnu inkluziju i članica Izvršnog odbora Svetskog ekonomskog foruma.

Premijer Srbije, prof. dr Đuro Macut kaže da danas naša zemlja gradi snažan ekosistem bioekonomije zasnovan na tri stuba – infrastruktura, partnerstvo i edukacija.

„Otvaranjem državnog Data centra u Kragujevcu i planiranjem inovacionih distrikta, Srbija postaje regionalni centar digitalnih i biotehnoloških inovacija. Visoko mesto na našoj agendi zauzima i digitalizacija zdravstva. Usvojen je nov zakon o elektronskom zdravstvenom kartonu i nacionalnom registru genetičkih podataka. Tako Srbija postaje deo svetskih trendova u personalizovanoj medicini“, naglasio je premijer.

Ove godine stručnjaci su, između ostalog, diskutovali o dugovečnosti, budućnosti kliničkih ispitivanja, razvoju lekova pomoću veštačke inteligencije.