Malen i sladak kit sa ustima punim oštrih zuba nekada živeo u vodama kraj Australije

Mali i sladak, ali to je varka jer definitivno nije bezopasan. Tako opisuju naučnici novu vrstu kita, na osnovu fosila starog 25 miliona godina koji je pronađen na obali australijske države Viktorije.

Ova rana vrsta, nazvana Janjucetus dullardi, bila je izuzetno neobična životinja, rekao je dr Erih Ficdžerald, viši kustos za paleontologiju kičmenjaka u Istraživačkom institutu Muzeja Viktorije.

Bio je sićušan – otprilike veličine delfina – i imao je oštre zube. Malo podsećaju na svoje najbliže žive rođake u porodici kitova usana, uključujući plave kitove koji su među najvećim životinjama koje su ikada živele na Zemlji.

Za čvrstu lobanju kita naučnici kažu da gotovo da je bila „previše inženjerski osmišljena“. Imao je relativno velike oči – približno veličine teniskih loptica – i kratku njušku sa duboko postavljenim zubima za hvatanje i kidanje.

„Ovo je bio zaista opasan kit sa kojim lično ne bih želeo da se nađem u vodi“, rekao je Ficdžerald.

„U suštini, to je mali kit sa velikim očima i ustima punim oštrih zuba koji seku kao žilet. Zamislite verziju kita usana nalik ajkuli – malu i slatku, ali definitivno ne i bezopasnu“, rekao je koautor Ruarid Dankan, naučnik u Istraživačkom institutu Muzeja Viktorije i Univerzitetu Monaš.

Dankan i Ficdžerald su opisali novu vrstu kita u stručnom magazinu Zoološki časopis Linejskog društva na osnovu „izuzetno retkih“ fosilnih ostataka koji su omogućili analizu dela lobanje, ušne kosti i osam zuba, što su ključne karakteristike koje su omogućile naučnicima da životinju identifikuju kao novu vrstu.

Odrasle jedinke ovog derevnog kita najverovatnije su dostizale dužinu od oko tri metra. Fosilni ostaci su verovatno pripadali mladunčetu, sudeći po stanju zuba i koštanim vezama koje nisu bile tako čvrsto srasle kao kod zrelih jedinki.

„Ovaj kit verovatno nije bio duži od dva, makismum 2,2 metra“, rekao je Ficdžerald. „Mogao je da stane na peškir za plažu.“

Maleni kit živeo je u potpuno drugačijem svetu

Janjucetus dullardi živeo je tokom oligocena (pre 30-23 miliona godina) – što je kad krenemo u prošlost, otprilike na pola puta do izumiranja dinosaurusa – vremena globalnog zagrevanja i porasta nivoa mora. U pitanju je četvrta opisana vrsta iz grupe poznate kao mamodontidi, neobičnih životinja koje su bile preci kitova usana, naveo je Ficdžerald.

Prema njegovim rečima, dokazi iz fosila o prisustvu sitnih planktona iz formacije Džan Džuk, sugerišu da su mora u južnoj Australiji tada bila toplija, slično temperaturama suptropskih voda kod grada Kofs Harbora.

„U ovim morima postojalo je obilje života, uključujući ove male kitove, džinovske pingvine, zatim ajkule koje su bile trećinu ili čak dvostruko duže od današnje velike bele ajkule, kao i razne druge primitivne delfine i druge vrste kitova. Bio je to sasvim drugačiji svet“, opisuje Ficdžerald.

To je bila prekretnica u istoriji života u okeanima i početak eksplozije u diverzifikaciji kitova i delfina.

Paleontolog Univerziteta Flinders, prof. Džon Long, koji nije bio uključen u rad, rekao je da je fosil fenomenalno otkriće koje bi moglo da pomogne u otkrivanju evolutivnih koraka dok su rani kitovi mesožderi prelazili na ishranu filtriranjem vode.

„Da bismo razumeli širenje i evoluciju velikih kitova koji danas žive, poput kitova usana, moramo pogledati fosilne zapise kako bismo videli faze tokom kojih su sticali svoje posebne karakteristike“, naglasio je profesor Long koji je dodao i da je otkriće još jednom potvrdilo vrednost terenskog rada, koji su sproveli naučnici i javnost.

Za otkriće je bio ključan lokalni stanovnik i direktor škole Ros Dalard, koji je naišao na fosilne ostatke 2019. godine dok je šetao plažom. Prepoznajući značaj fosila, Dalard je predao sve što je pronašao muzeju na dalja proučavanja. U znak priznanja za njegov doprinos, nova vrsta je nazvana po njemu.

Ovo je istaklo ključnu ulogu koju javnost ima u australijskoj paleontologiji, rekao je Ficdžerald. „To je podsetnik da se fosili koji menjaju svet mogu pronaći u vašem dvorištu.“