Naučnici iz Vinče menjaju naše živote – spasavaju Tesline rukavice, pronalaze načine za rast biljaka u kosmosu

Kada su u Muzeju Nikole Tesle ustanovili da su se na jednom paru Teslinih rukavica pojavili mikroorganizmi, odmah su ih poslali na Institut za nuklearne nauke Vinča, gde su ih naučnici, koristeći tehnologiju zračenja, sterilisali i sprečili dalje propadanje. Ovom metodom sterilisali su i cipele iz 15. veka, vinske čepove, srpske ćilime, parkete.

„Ovo je vrlo neobičan postupak, obično samo konzervatori i kustosi brinu o predmetima, ali ovde se ukazala potreba da se uključe i druge struke i da naučnici pomognu da se sačuva naučnikova zaostavština. Sve rukavice koje su bile u blizini ovih su tretirane gama zracima, a onda su ponovo uzeti uzorci. Ustanovljeno je da više nema gljivica koje su potencijalno opasne po predmete i za ljude koji rukuju predmetima“, objašnjava Ivana Zorić, viši kustos Muzeja Nikole Tesle.

U okviru Laboratorije za radijacionu hemiju i fiziku postoji posebna jedinica, koja se bavi sterilizacijom medicinskih sredstava, hrane i kulturne baštine.

„Oni takođe rade analizu ikona. I sa Patrijaršijom imamo potpisan sporazum. S druge strane, Laboratorija za radioizotope je jedinstvena laboratorija koja se bavi proizvodnjem radiofarmaceutika koji se koriste u dijagnostičke i terapeutske svrhe kod pacijenata sa malignim oboljenjima i primenjuju se na jako velikom broju pacijenata, što kod nas, što u Republici Srpskoj“, kaže Marija Janković, zamenik direktora Instituta Vinča.

Naučnik danas mora da bude i menadžer

U Institutu za nuklearne nauke Vinča radi oko 550 naučnika i doktoranata. Ekipa RTS-a posetila je četiri centra izvrsnosti, čiji projekti imaju direktnu primenu u privredi, industriji i medicini.

Međutim, tamo gde nastaju čuda, nema dovoljno sredstava za fundamentalna istraživanja, a za projekte koji imaju primenu u svakodnevnom životu dobijaju se sredstava od Evropske komisije. Miloš Ognjenović, viši naučni saradnik Centra za nanomagnetne i radiobeležene materijale, kaže da svaki naučnik danas mora da bude i menadžer, da poznaje i pravo i ekonomiju i sve što je u vezi sa realizacijom projekta.

„Mi pokušavamo da napravimo materijale koji grejanjem ubijaju ćelije kancera, a pored toga za njih kačimo različite radionuklide koji zračenjem ubijaju te ćelije, tako da imamo dualnu terapiju malinih tumora. Mi radimo i svašta drugo, pokušavamo da vršimo monitoring zagađajućih supstanci u hrani, kao što su različiti pesticidi ili evo popularan afla toksin“, istakao je Ognjenović.

Stalno se istražuju stvari važne za osnovne ljudske potrebe. Zato je, na primer, važno, kaže Vesna Đorđević, naučni savetnik ovog instituta, razviti metode za utvrđivanje botaničkog porekla meda, da li je određeno piće autenično i gde je proizvedeno, da li je brašno obojeno.

„Na primer, astronauti nešto moraju u nekom trenutku da pojedu. Osim toga što im je zapakovano, bilo bi dobro da mogu da pojedu i nešto sveže. Na primer, neku salatu ili neko povrće. To je jako teško u zatvorenim uslovima, nepristupačnim, gde nemate prirodne izvore svetlosti. I stoga je veoma važno da napravimo veštačke izvore svetlosti, ali da napravimo jednu vrstu svetlosnog recepta kako da napravimo materijal koji će dati tačno određene svetlosne efekte koji pomažu procese klijanja biljke, sazrevanja biljke i slično“, navodi Vesna Đorđević, doktor fizičko-hemijskih nauka i naučni savetnik Instituta za nuklearne nauke Vinča u Centru izuzetnih vrednosti za konverziju svetlosne energije.

Naučni saradnik tog centra Vesna Maksimović kaže da su svi u kolektivu puni entuzijazma, pogotovo zbog energije koju donosi 150 mladih doktoranada.

„Svi ovi materijali mogu se primenjivati u svemirskim brodovima, mogu se primenjivati u reaktorima. Imamo projekat iz Međunarodne agencije za atomsku energiju, taj projekat je upravo završen“, rekla je Vesna Maksimović, naučni savetnik rukovodioca Laboratorija za materijale i član Centra izuzetnih vrednosti Centra za sintezu, procesiranje i karakterizaciju materijala za primenu u ekstremnim uslovima.

Iako se čini da su istraživanja u Institutu Vinča daleko od svakodnevice, naučnici dokazuju da nauka nije rezervisana samo za laboratorije, već ima moć da menja naše živote.