Možda ne liče, ali krompiru je paradajz majka

Kada je o ukusu reč, ne može biti veće razlike između hrskavog čipsa i sočnog mediteranskog paradajza.

Međutim, naučnici su otkrili da ove dve namirnice ipak nisu toliko udaljene jedna od druge. Važno istraživanje pokazalo je da je krompir evoluirao od pretka paradajza pre skoro devet miliona godina.

Divlji paradajz, koji je rastao u Andima, ukrstio se sa biljkom pod nazivom Etuberosum, i kroz proces koji se zove hibridizacija, pomešali su svoj genetski materijal da bi formirali potpuno novu lozu.

„Paradajz je majka, a Etuberosum je otac. Ali ovo u početku nije bilo očigledno“, rekao je Sanven Huang, profesor na Institutu za poljoprivrednu genomiku u Šenženu, u Kini, koji je bio na čelu istraživačkog tima.

Iznad zemlje, biljke krompira izgledaju gotovo identično kao Etuberosum. Ali, ako ih iščupate, razlika je jasna: Etuberosum ima tanke rizome (tip podzemne stabljike) i nema skrobne krtole krompira.

Da bi objasnili pojavu krtola, naučnici su se okrenuli paradajzu. Iako nema krtole, deli zapanjujuće sličan genetski profil sa krompirom.

„Pripadaju istoj porodici biljaka, zajedno sa patlidžanom i duvanom, ali paradajz, krompir i Etuberosum su genetski najbliži“, rekao je Huang dodajući da su se upravo zato i odlučili da ih ispitaju detaljnije.

Kako je opisanou u časopisu Cell, tim je analizirao 450 genoma gajenog krompira i 56 divljih vrsta. „Ovo je jedna od najvećih genomskih kolekcija divljeg krompira koja je ikada do sada analizirana“, precizirao je vodeći autor istraživanja, Džijang Žang.

Dva ključna gena – po  jedan iz svake biljke

Tim je otkrio da su dva gena ključna za stvaranje krtola: SP6A, koji se nalazi u paradajzu, i IT1, koji se nalazi u biljci Etuberosum. Ni jedan ni drugi gen nisu dovoljni pojedinačno, ali kada se spoje, kao što je to slučaj kod biljke krompira, oni međusobno reaguju, pokrećući snažan proces koji transformiše rizome u ukusne krtole bogate skrobom.

„Studija je revolucionarna. Pokazuje kako hibridizacija može pokrenuti pojavu novog organa – i čak dovesti do nove loze kod mnogih vrsta“, rekao je Džejms Malet, profesor organizmičke i evolucione biologije na Univerzitetu Harvard.

Krompir je nasledio stabilnu mešavinu gena od oba roditelja, što ga čini čvrstom i otpornom biljkom. Njegove krtole skladište energiju, pomažući mu da preživi zimu ili sušu i omogućavajući mu da se razmnožava bez potrebe za semenom ili oprašivačima. Umesto toga, nove biljke rastu iz klica koje niču na krtolama.

Organi bogati hranljivim materijama pomogli su krompiru da napreduje u novim, planinskim staništima visoko na Andima. Biljke su se prilagodile i proširile, što je dovelo do ekspanzije raznolikosti. Ljudi su pripitomili brojne divlje vrste, birajući one sa velikim, jestivim krtolama.

„Narodi u Andima imaju stotine sorti krompira. U Evropi imamo možda pet – i sve potiču od jedne vrste: Solanum tuberosum“, rekla je dr Sandra Knap, botaničarka u Prirodnjačkom muzeju u Londonu.

Krompir je napustio Ande na španskim brodovima u 16. veku. U početku je izazivao sumnju – rastao je pod zemljom, nije pominjan u Bibliji i izgledao je čudno. Ipak, ubrzo je prihvaćen zbog svoje hranljivosti i sposobnosti da izdrži loše uslove. Postao je osnovna namirnica širom Evrope i sveta.

Nije moguće pretpostaviti šta bi moglo da očekuje u budućnosti ovu prilagodljivu biljku, jer su se njeni najbliži srodnici previše razišli da bi se prirodna hibridizacija ponovo dogodila. Ali istraživači istražuju veštačke načine za stvaranje novih sorti.

„Radimo na projektu koji pomaže krompiru da se razmnožava semenom. I stavljamo IT1 i druge neophodne gene iz krompira u paradajz, kako bi mogao da ima krtole“, rekao je profesor Huang.

Za sada je sve na nivou eksperimenta, ali ako bude uspelo, paradajz neće biti samo deo prošlosti krompira – mogao bi postati i deo njegove budućnosti.