„Prokletstvo" Tutankamonove grobnice moglo bi da krije tajno jedinjenje za borbu protiv raka

Vrsta, nazvana aspergillus flavus, iako se vezuje za faraonovo prokletstvo, mogla biti medicinsko iznenađenje. Nova studija, koju su vodili molekularni inženjeri sa Univerziteta u Pensilvaniji (Upenn), otkrila je da ova posebna gljivica poseduje jedinjenja za borbu protiv raka.

U laboratoriji, kada su njeni prirodni proizvodi pomešani sa ćelijama raka ljudske leukemije, pokazali su snažne efekte. Kada su modifikovani, čak su delovali jednako dobro kao i neki lekovi za hemoterapiju.

Jedinjenja se skraćeno nazivaju RiPP (ribozomalno sintetizovani i posttranslaciono modifikovani peptidi), a proizvode ih različiti organizmi, uključujući biljke i bakterije.

Poslednjih godina, i RiPPS biljnog porekla – pokazali su veliki potencijal u borbi protiv nekih vrsta raka, ali gljivični RiPPS nisu toliko istraženi i mogu se pogrešno identifikovati zbog svojih jedinstvenih struktura.

„Iako je pronađeno samo nekoliko vrsta, skoro svi imaju jaku biološku aktivnost“, kaže glavni autor i biomolekularni inženjer Ćijuje Nije sa Univerziteta Pensilvanije, i dodaje: „Ovo je neistražena oblast sa ogromnim potencijalom.“

A. flavus se nalazi širom sveta u organskom materijalu koji se raslaže, a njegove žuto-zelene spore mogu zaraziti useve, kao i pluća sisara. Kod ljudi, infekcija aspergilozom može dovesti do hroničnih plućnih stanja koja mogu biti fatalna ako se ne leče.

Godine 1973, neki od naučnika koji su otvorili grobnicu poljskog kralja prerano su umrli. Mikrobiolog u to vreme pronašao je dokaze o a. flavus u grobnici, što je dovelo do pretpostavke da je to ono što je ubilo istraživače.

Ta logika je zatim primenjena na neobične sudbine radnika i grofa koji je prisustvovao otvaranju grobnice egipatskog faraona Tutankamona početkom 20. veka, i koji umro nekoliko dana posle. Preminulo je i nekoliko radnika.

Uloga aspergilusa (aspergillus flavus) u ovim smrtnim slučajevima podstakla je maštu. Ali ta gljivica je privukla ozbiljnu pažnju naučnika tek u modernom dobu.

Inspirisani drugim studijama koje su povezale a. flavus sa antikancerogenim dejstvom, Ni i kolege su skenirali desetak različitih sojeva aspergilusa u potrazi za RiPP-ovima.

Koristeći metaboličke i genetske tehnike, fokusirali su se na četiri različita prečišćena jedinjenja sa sličnim, složenim strukturama. Nazvali su ih asperigimicini.

U laboratorijskim eksperimentima, dva od četiri asperigimicina pokazala su visoku moć za borbu protiv ćelija leukemije, iako nijedno nije delovalo na ćelije raka dojke, jetre ili pluća.

Kada su istraživači modifikovali jedan RiPP i dodali masni molekul (lipid), jedinjenje je pokazalo pojačanu antikancerogenu aktivnost na nekoliko različitih ćelijskih linija leukemije i ćelijskoj liniji raka dojke.

U stvari, ovaj izmenjeni RiPP je delovao ravnopravno sa dva hemoterapijska leka koje je odobrila FDA za leukemiju: citarabin i daunorubicin.

Autori studije, koji dolaze iz raznih institucija širom Sjedinjenih Država i Portugala, smatraju da njihova supstitucija lipida utiče na to kako aktivnost određenog gena omogućava leku da se bolje infiltrira i ostane unutar ćelija raka, ometajući replikaciju.

„Saznanje da lipidi mogu uticati na to kako ovaj gen transportuje hemikalije u ćelije daje nam još jedan alat za razvoj lekova“, kaže Ni.

Skoro vek nakon što su nam gljivice omogućile da imamo lek penicilin, ovi neobični oblici života usmeravaju nas u pravcu još jednog potencijalnog napretka.

Studija je objavljena u časopisu Nature Chemical Biology.