Sef u kom se čuvaju ljudske fekalije – naučnici pripremaju mikrobe za spas čovečanstva

Možda zvuči čudno, ali naučnici zamrzavaju ljudski izmet u „sefu sudnjeg dana“ u Švajcarskoj, koji već sadrži više od 1.000 uzoraka fekalija, a sada kažu da žele da prikupe 10.000 uzoraka do 2029. godine. To rade jer izmet sadrži milijarde mikroba koje naučnici žele sačuvati za slučaj da budućim generacijama ti mikroorganizmi budu potrebni za rešavanje medicinskih i drugih zdravstvenih kriza.

Švajcarski objekat za skladištenje takođe čuva gotovo 200 vrsta fermentisane hrane, koje sadrže mnogo „prijateljskih“ mikroba korisnih za zdravlje creva, a tim planira da kolekciji doda i mikrobe iz životne sredine.

Dugoročni cilj je da se obezbede rezervne kopije mikroba koji žive u ljudima, životinjama, biljkama i okolini, kako bi buduće generacije mogle da sprovode istraživanja, obnavljaju ekosisteme i razvijaju medicinske tretmane kada to bude potrebno.

„Gubitak mikroba povezan je sa alarmantnim porastom hroničnih bolesti, kao što su alergije, autoimuna i metabolička oboljenja. Gubitak mikrobne raznolikosti zahvata i ekosisteme životne sredine, ugrožavajući poljoprivredne sisteme i otpornost prirode“, napisali su istraživači u komentaru objavljenom u časopisu Nature Communications.

Autori tvrde da postoji potreba da se sačuvaju sve vrste mikroba, jer su ljudske aktivnosti odgovorne za poremećaje mikrobioma – mikrobnih zajednica – kod ljudi, životinja i u prirodi. Na primer, konvencionalna poljoprivreda, otapanje permafrosta usled klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem, kao i prekomerna upotreba antibiotika, toliko narušavaju mikrobiome da bi u budućnosti možda morali da budu „spaseni“, navodi tim.

„Ljudske aktivnosti iscrpljuju naš mikrobiom, i za to postoji mnogo dokaza“, rekao je dr Martin Blejzer, direktor Centra za naprednu biotehnologiju i medicinu na Univerzitetu Rutgers u Nju Džerziju i koautor novog komentara, u izjavi.

Trenutno ne postoji dokaz da ponovno unošenje zamrznutih mikroba u ljudski organizam ili ekosistem može da ga obnovi, ali „verujemo da će jednog dana nauka dovoljno napredovati da ćemo imati zaista dobre restaurativne tehnike,“ rekao je Blejzer.

Projekat u Švajcarskoj, nazvan Mikrobiotski sef (Microbiota Vault), započet je 2018. godine. Istraživače koji su ga osnovali inspirisao je Globalni sef semena Svalbard u Norveškoj – „sef sudnjeg dana“ koji trenutno čuva oko 1,3 miliona biljnih uzoraka kako bi sačuvao genetsku raznolikost koja se smanjuje u stvarnom svetu.

Do sada je Mikrobiotski sef bio u „početnoj“ fazi, u kojoj se testirala izvodljivost prikupljanja i izvoza fekalija i fermentisane hrane iz različitih delova sveta, prema komentaru. Istraživači u Švajcarskoj su tokom proteklih sedam godina primili ukupno 1.204 uzorka fekalija i 190 uzoraka hrane iz Benina, Brazila, Etiopije, Gane, Laosa, Tajlanda i Švajcarske, a ovi uzorci se trenutno skladište na minus 80 stepeni Celzijusa (minus 112 Farenhajta) na Univerzitetu u Cirihu.

Inicijativa je sada ušla u „faznu rasta“, u kojoj istraživači žele da prikupe hiljade dodatnih uzoraka, uključujući mikrobe iz ugroženih ekosistema, navodi se u komentaru. U toku su i planovi da se pronađe stalna lokacija za sef, po mogućstvu u zemlji sa hladnom klimom, kao što su Švajcarska ili Kanada.