Otkrivanje tajne zaboravljene faraonke – zašto su uništavane statue moćne kraljice Hatšepsut

Prema legendi, dokazi o njenom uspehu ubrzo su bili izbrisani ili pripisani njenim muškim precima – njene statue su razbijane i uništavane. Međutim, novo istraživanje sada ukazuje na to da Hatšepsut nije bila toliko omražena među svojim muškim naslednicima kao što se dugo verovalo.

Hatšepsut, koja je vladala približno od 1473. do 1458. godine pre nove ere, poznata je po tome što je naručila izgradnju prelepog hrama u Deir el-Bahriju, blizu drevne Tebe (današnjeg Luksora), kao i po uspešnoj ekspediciji u zemlju zvanu Punt, čija se tačna lokacija danas ne zna.

Bila je supruga i polusestra faraona Tutmosa Drugog (vladao približno od 1492. do 1479. p.n.e.) i trebalo je da bude regent svom pastorku Tutmosu Trećem. Međutim, umesto da bude regent, ona je postala faraon, dok je Tutmos Treći imao ograničenu vlast kao suvladar.

Stručnjak sa Univerziteta u Torontu smatra da su Hatšepsutine statue – pošto je u isto vreme bila i kralj i kraljica – uništene ne iz mržnje, već da bi se „deaktivirale“, a njihov materijal ponovo upotrebio.

„Hatšepsut je bila izuzetno produktivna u gradnji spomenika, a njena vladavina donela je velike inovacije u umetnosti. Moja istraživanja ukazuju da je veliki deo uništavanja njenih statua nastao usled njihove ponovne upotrebe kao sirovog materijala“, rekao je za Lajv sajens egiptolog Džun Ji Vong sa Univerziteta u Torontu.

Zaboravljena faraonka

Hatšepsut je vladala tokom Osamnaeste dinastije, koja se smatra jednom od najprosperitetnijih i najmoćnijih u istoriji drevnog Egipta.

Njeni ostaci pronađeni su u Dolini kraljeva u Egiptu 1930. godine, ali su zvanično identifikovani tek 2007. godine.

Uprkos uspešnoj dvadesetogodišnjoj vladavini, istorija je uglavnom zaboravila kraljicu Hatšepsut – moćnu ženu u muškom svetu. Mnogi njeni spomenici su uništeni, pa su prikazi u kojima se ona vidi kao žena veoma retki.

Međutim, tokom 1920-ih, iskopavanja na arheološkom lokalitetu Deir el-Bahri u Luksoru pronašla su mnoge fragmente njenih statua.

Vek kasnije, ta oštećenja tradicionalno su se tumačila kao nasilni akt njenog nećaka i naslednika Tutmosa Trećeg.

Međutim, prema rečima dr Vonga, mnoge statue preživele su u relativno dobrom stanju, sa sačuvanim licima.

Ovo dovodi u pitanje ideju da je uništavanje bilo motivisano mržnjom Tutmosa Trećeg prema Hatšepsut.

Da bi utvrdio pravu motivaciju iza uništenja pronađenih fragmenata, dr Vong je proučio neobjavljene beleške, crteže, fotografije i prepiske sa iskopavanja iz 1920-ih.

Njegovi zaključci, objavljeni u časopisu Antikviti (Antiquity), ukazuju da je šteta na mnogim statuama nastala na specifičan i metodičan način – a ne od strane Tutmosa Trećeg.

Metodična „deaktivacija“

Umesto da su nasumično razbijene u naletu besa, analiza pokazuje da su lomljene na slabim tačkama – vratu, struku i kolenima.

Mnoge od tih strateški razbijenih statua kasnije su ponovo korišćene kao građevinski materijal i alati.

Ta istorijska praksa, poznata kao „deaktivacija“, imala je za cilj da neutrališe bilo kakav oblik poštovanja prema faraonu koji više ne vlada ili ne postoji.

Kako on objašnjava, šteta je nastala uglavnom kao rezultat ritualne deaktivacije i kasnije ponovne upotrebe, a ne zlonamernog uništenja.

„Drugim rečima, ovaj tretman ne znači nužno i neprijateljstvo prema prikazanoj osobi“, rekao je dr Vong.

Kao rezultat toga, možemo zaključiti da je Hatšepsut nakon smrti tretirana više kao i njeni muški prethodnici nego što se ranije mislilo.

Meta progona

Dr Vong, ipak, priznaje da je postojala kampanja progona protiv Hatšepsut – i moguće je da je bar deo tog uništenja imao za cilj da naruši njeno nasleđe.

„Za razliku od drugih vladara, Hatšepsut je zaista bila meta progona, i ne može se zanemariti politička težina tog procesa. Ali, postoji prostor za nijansiranije razumevanje postupaka Tutmosa III, koji su možda bili pokrenuti ritualnom neophodnošću, a ne isključivo antipatijom“, rekao je Vong.

Američki egiptolog i autorka Kara Kuni nazvala je Hatšepsut „najmoćnijom i najuspešnijom ženom koja je ikada vladala u drevnom zapadnom svetu“.

Kao jedina ćerka Tutmosa Prvog, jednog od najuspešnijih ratničkih kraljeva drevnog Egipta, Hatšepsut je stekla neviđenu moć za jednu ženu.

Rođena je u društvu u kome se kruna prenosila sa oca na sina i gde se od kraljevske dece očekivalo da se udaju ili ožene svojim rođacima.