Pakleni plan za prilaz negostoljubivoj Veneri – kako će na Zemlju stići uzorci sa „sestrinske planete“
Sa neverovatno visokim temperaturama, ogromnim pritiskom i gustom mešavinom ugljen-dioksida i sumporne kiseline, atmosfera na Veneri je smrtonosna za ljudska bića – ali Kina ima planove da prodre u to neprijateljsko okruženje, i čak da uzme uzorke.
Паклени план за прилаз негостољубивој Венери – како ће на Земљу стићи узорци са „сестринске планете“
Na ambicioznim planovima zajedno će raditi Kineska akademija nauka, Kineska nacionalna svemirska administracija i Kineska Kancelarija za inženjering svemira sa ljudskom posadom. Namere su objavljene još prošle godine, kada je pomenuto da bi okvirno vreme lansiranja bilo između 2028. i 2035. godine.
Među ciljevima misije su potraga za eventualnim znakovima života, istraživanje procesa nastanka planete i analiza atmosferskih ciklusa.
Debata o mikrobima
Koliko god Venera i njena atmosfera bile negostoljubive, nedavna istraživanja sugerišu da bi na toj planeti mogli da budu prisutni mikrobi. Mogućnost uzimanja uzoraka direktno sa lica mesta, trebalo bi da pomogne da se reši debata koju su pokrenuli mikrobi kao mogući oblik života na Veneri.
Misija će se usredsrediti na detaljno razmatranje još jedne velike misterije Venere – kako njeni oblaci mogu da apsorbuju ultraljubičasto zračenje, iako, prema svojim performansama, to ne bi trebalo da budu u stanju. Već je objavljeno nekoliko hipoteza koje istražuju to pitanje.
Za misiju koju planiraju kineski stručnjaci će verovatno biti potrebne najmanje dve svemirske letelice.
Planira se da jedna ostane u orbiti oko Venere, dok će druga „zaroniti" u jako teške, olujne uslove u atmosferi, skupljajući gasove i čestice kao uzorke za buduću analizu.
Inače, koliko je komplikovana akcija u pitanju, možda sugeriše najavljena, a neostvarena misija upravo na Veneru, koju je predložio tim sa Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT) još 2022. godine. Nasa je obila predlog tog instituta.
Prednost donošenja uzoraka sa Venere na Zemlju je u tome što naučnici mogu da sprovedu daleko sofisticiranije testove u naučnim laboratorijama nego što to mogu na samoj planeti. Ipak, daljina koja se meri desetinama miliona kilometara svakako ne olakšava situaciju.
Zarobljene sonde
Zapravo, čovečanstvo je već stiglo do Venere. Sovjetski savez je šezdesetih, sedamdesetih i i osamdesetih godina prošlog veka slao sonde za potrebe fotografisanja i uzorkovanja materijala iz atmosfere. Neke sonde su se raspale, neke se nisu vratile.
Podaci prikupljeni sa tih putovanja takođe će biće neprocenjivi u procesu shvatanja sa čime će se misija za sakupljanje uzoraka sa Venere morati nositi kada stigne na odredište.
Ako se uspe u nameri da se u novije doba sa Venere pokupi vrlo malo materijala, i to bi promenilo naše razumevanje Zemljine sestrinske planete, uvereni su naučnici.
Коментари