Da li je Mocart možda ovako izgledao

Život jednog od najvećih svetskih kompozitora, Volfganga Amadeusa Mocarta (1756-1791), pratile su brojne kontroverze. Iako je lik muzičkog genija prikazan na mnogim umetničkim slikama, naučnici su otišli „korak dalje“, i, na osnovu izgleda navodne Mocartove lobanje Mocarta, rekonstruisali njegov fizički izgled.

Lobanja za koju se veruje da je Mocartova, čuva se u Mocarteumu u Salcburgu, a međunarodni tim istraživača uradio je, na osnovu njenih karakteristika, forenzičku aproksimaciju lica.

Najprihvaćenija priča o lobanji koju su istraživali naučnici, počinje od dvojice pogrebnika koji su bili prisutni na Mocartovoj sahrani, a jedan od njih, Jozef Rotmajer, obeležio je mesto groba. Godinama kasnije, uzeo je lobanju i sačuvao ju je.

Kasnije je lobanju predao svom nasledniku Jozef Radšorpfu, da bi je kasnije, posle njegove smrti dobio njegov brat, anatomista Jozef Hirtl.

Od 1895. do 1900. nije se znalo gde je lobanja, ali 1901. Jozef Šofel (1832-1910), kustos Hirtlove zadužbine, proglasio je da je lobanja koja je misteriozno nestala pronađena u jednoj od depoa. Lobanja je zatim 1902. donirana Mocarteumu u Salcburgu – navodi se čudni „istorijat“ u naučnom radu koji potpisuju istraživači Cicero Moraes, Jiri Šindelar, Majkl E. Habič, Luka Sineo, Tijago Beaini, Elena Varoto i Frančesko Marija Galasi.

Ipak, autori rekonstrukcije Mocatovog izgleda dodaju da ima više kontroverzi oko autentičnosti Mocartove lobanje, a jedna od njih je razlika u broju zuba. Primera radi, lobanja iz Mocarteuma ima 11 zuba, a opis koji je dao pisac Ludvig Avgust Frankl (1810-1894) govori o sedam zuba – dok je bila u posedu Hirtla. Lobanja je analizirana više puta i neki naučnici su zaključivali da je autentična, dok drugi tvrde da ipak nije.

„Naša studija je nezavisna i nema nikakve veze sa institucijom koja čuva ostatke Volfganga Amadeusa Mocarta, kao ni sa univerzitetima i institucijama koje su je ranije proučavala. Motivacija za našrad je realizovanje didaktičkog sadržaja koji objašnjava tehniku aproksimacije lica, uz testiranje mogućnosti rekonstrukcije lica korišćenjem podataka koji su originalno bili dostupni u novinskim člancima, elektronskim medijima, knjigama i naučnim časopisima“, istakli su istraživači.

Tim je svojim metodama dobio ukupno šest verzija Mocartovog izgleda – tri su objektivne verzije, u crno-beloj boji, pošto nema podataka o boji kože, i slika je sa zatvorenim očima, jer ni oblik i boja očiju takođe nisu poznati, kao i bez kose, brkova i brade.

Druge tri verzije sadrže subjektivne i umetničke elemente a dobijene su uz pomoć veštačke inteligencije i uz ručnu obradu.