Kako u zeleno – budućnost pripada nuklearnoj energiji u kombinaciji sa solarnom i obnovljivom

CERN je jedna od najznačajnijih naučnih institucija u svetu.

Kakva je vaša vizija CERN-a u budućnosti? Kakva bi bila uloga Srbije i srpskih naučnika?

 - Tako je, CERN je zaista važna institucija. CERN je mesto gde se svet okuplja i ispituje fundamentalnu prirodu univerzuma. To je jedna od oblasti nauke u kojoj Evropa vodi. Zato mislim da je održavanje CERN-a jakim u budućnosti važno, ne samo za nauku, već i za Evropu u celini. To istraživanje sveta u kome živimo, univerzuma u ​​kojem živimo, apsolutno je fundamentalno. Zato je bitno da se pobrinemo da CERN bude u prvom planu i da ostane na čelu nauke. Ja sam fizičar koji se bavi česticama, tako da osećam veliku strast prema svemu što se u CERN-u radi. Imamo veoma dobar program naučnih istraživanja do 2040.

Zvuči kao dug period ali moramo početi u narednih pet godina da razmiljamo šta će se sledeće raditi u CERN-u. Trenutno, projekat broj jedan za CERN u budućnosti je nešto što se zove „Budući kružni kolajder“. To je akcelerator od 91 kilometar koji bi trebao da nam ponudi više informacija o Higsovom bozonu koji smo otkrili 2012. Razlog zašto je ovo važno jer je Higsov bozon je nešto potpuno novo, potpuno drugačije od svega što smo ikada ranije videli. Dakle, o tome možete razmišljati kao o potpuno drugoj novoj vrsti materije. Ono što sada treba da uradimo je da napravimo mašinu koja će nam omogućiti da razumemo šta je Higsov bozon, od čega je napravljen, ako je uopšte od nečega napravljen.

CERN ima 23 zemlje članice. Srbija je važan deo CERN-a i daje važan doprinos. Srbija ima dugu istoriju u nuklearnoj nauci i fizici uopšte, tako da su talentovani ljudi tu. To osigurava da imaju prilike da u CERN-u budu deo ove velike avanture.

Svet se okreće zelenoj energiji ali ne odustaje od nuklearne. Kakva je budućnost korišćenja nuklearne energije u svetu?

 - To je zanimljivo i teško pitanje. Mislim da različite zemlje imaju različite perspektive o tome kako ispuniti plan zelene agende. Moj lični stav je da nuklearna energija može biti deo toga, ali to nije jedino rešenje. Nema šanse da će se rešite plan zelene energije isključivo sa nuklearnom energijom.

Francuska je odličan primer kako koristiti nuklearnu energiju i to donosi mnoge prednosti. Druge zemlje, na primer Velika Britanija, drugačije gleda na obnovljive izvore energije. Mi smo veoma vetrovita zemlja, tako da su vetroelektrane na moru veoma važne za nas. Tako da mislim da je nuklearna energija deo rešenja, ali nije jedino rešenje. Na svakoj zemlji je da odluči kakav balans između nuklearnih, obnovljivih, solarnih i drugih izvora energije želi. Ali jasno je da ćemo morati da idemo ka zelenoj energiji. Nema sumnje u to, to je za dobrobit planete.

Šta je „savremena fizika čestica“?

 - Godine 2013. sam napisao udžbenik pod nazivom „Moderna fizika čestica“. Tu sam pokušao da objasnim kako danas razumemo fiziku čestica. Dakle, to nije istorijski pogled na to kako je evoluirala fizika čestica, već šta mi danas razumemo? Kako gledamo na univerzum? Šta su fundamentalne čestice? Koje su osnovne sile?

Mi to gledamo iz veoma moderne perspektive, ne samo istorijski. Dakle, u fizici čestica danas imamo nešto što se zove standardni model. To je model koji imamo u osnovi fizike čestica. Taj model je precizan. Radi dobro, ali postoje praznine. Postoje stvari za koje znamo da ih ne razumemo. Mi ne razumemo zašto su mase svih čestica takve kakve jesu. Na tome će biti fokus budućih istraživanja.