„Džinovsko oko“ – savršen kandidat za pronalazak života van Sunčevog sistema

LHS-1140b nazvana je, primereno svom izgledu, „džinovsko oko“, pošto joj skoro celu površinu pokriva globalni okean sa debelim slojem leda i jedan region površine 4.000 kilometara kvadratnih, koji podseća na dužicu stalno okrenutu ka svojoj zvezdi.

„Od svih trenutno poznatih egzoplaneta umerene temperature, LHS-1140b bi mogla da bude najbolji kandidat da se jednog dana potvrdi postojanje tečne vode na površini planete van našeg solarnog sistema. To bi bio veliki korak u potrazi za naseljivim egzoplanetama“, navodi astrofizičar Čarls Kadju sa Univerziteta u Montrealu.

Egzoplaneta LHS-1140b, otkrivena pre nekoliko godina, ima prečnik 1,73 puta veći od Zemljinog i 5,6 puta je masivnija. Mnogo je bliža svojoj zvezdi nego što je Zemlja Suncu – jedna puta rotacija joj traje tek 25 dana.

Da je kojim slučajem njena zvezda slična našem Suncu, to bi bilo preblizu za razvoj bilo kakvog života. Međutim, njena zvezda je hladniji, prigušeni crveni patuljak, pa je razdaljina taman tolika da se nalazi u „naseljivoj zoni“ – ni previše daleko da bi bila hladna, ni previše blizu da bi bila pretopla.

Zbog svoje blizine zvezdi, egzoplaneta je plimno zaključana, pa joj je uvek samo jedna ista strana okrenuta ka njoj. Isti fenomen vidimo kada je u pitanju Mesec, kome se sa Zemlje vidi uvek samo jedna strana.

Činjenica da je u „naseljivoj zoni“ ne znači automatski da ima sve potrebne uslove za razvoj života. Da bi se razumela hemijska struktura LHS-1140b, naučnici moraju da prouče njenu atmosferu, ako je uopšte ima.

Sa udaljenošću manjom od 50 svetlosnih godina, sistem je dovoljno blizu da mogu da se priupe detaljne informacije o načinu na koji se svetlo menja dok egzoplaneta prolazi između svoje zvezde i Zemlje.

Deo svetlosti će proći kroz atmosferu, a dok prolazi biće ili apsorbovan ili pojačan u zavisnosti od vrsta atoma u njoj.

Tako su Kadju i njegove kolege detektovale prisustvo azota, dominantnog sastojka i Zemljine atmosfere. Da je kojim slučajem LHS-1140b gasovitiji, poput Neptuna, njegova atmosfera bila bi bogatija vodonikom. Prisustvo azota takođe ukazuje na sekundarnu atmosferu koja se formirala nakon „rađanja“ planete.

Imajući u vidu plimno zaključavanje, globalni okean je mnogo drugačiji od onog kakav bismo inače zamišljali. Strana planete suprotna zvezdi je mnogo hladnija pa je okean prekriven ledom, verovatno i potpuno zaleđen.

Samo ona „dužica“, odnosno region najbliži zvezdi koji direktno u nju gleda je dovoljno topao da može da podrži tečnu vodu. Naučnici procenjuju da može da dostigne umerenih 20 stepeni na površini što je dovoljno za razvoj bogatog morskog ekosistema.